Izvor: Večernje novosti, 10.Avg.2014, 16:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vekna ko duša

STARA gotovo vek i po, neugledna, bela kućica u beogradskoj ulici vojvode Stepe. Malo ko bi je i primetio da prolaznike svakodnevno ne mami mirisom pečenja hleba. Mirisom nad mirisima. Mirisom života, topline doma, mira. Više niko i ne pamti otkada je u ovoj kućici pekara. Ali, svi znaju da se u njoj, već decenijama, priprema najbolji hleb u Beogradu. Nekada ga je mesio Sima Ristić, a pre više od pola veka „naslednika“ je otkrio u Mitru Martinaju (75), koji je kao iskusan pekar, sa zanatom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << naučenim u Kosovskoj Kamenici, u Beograd došao iz Gore. I nije se prevario. Već pet decenija, po ceo dan, ispred pekare je uvek red kupaca. Mala radnja premala je da odjednom primi sve mušterije. - Bezmalo 50 godina, ovde svakog dana kupujem dva hleba - kaže Vera Veličković (72). - Uvek je istog kvaliteta. Kakav je bio nekad takav je i sad. Ne suši se brzo, ne mrvi se. Ko duša je. I Mirko Milić (35) kaže da je sada već stari kupac. Prvi put kupio ga je pre petnaestak godina kada se kao brucoš doselio preko puta u studentski dom „4. april“. Živi na Zvezdari, ali, tvrdi, nije mu teško da svakog drugog dana ovde dođe po čika Mitrov hleb. Dok sluša reči zadovoljnih mušterija, čika Mitar, kako ga stalni kupci zovu, zadovoljno se smeši u uglu radnje. I neprekidno „baca“ pogled iza vrata, na drugi deo radnje u kom njegovi „majstori“ u peć stavljaju nove vekne. - Nema naš hleb nikakvu tajnu i nikakve aditive - kaže. - U mešalicu zapremine 180 litara, dodamo 120 kilograma belog brašna tip 500, živi peštanski kvasac, so i vodu. I to je sve. Pekari uzimaju po 670 grama testa i na stolu za razvlačenje oblikuju vekne. Stave ih u lanene krpe i, 15 vekni ređaju jednu do druge u pekarske pinakote od čamovine. Kad napune 10 pinakota, prebacimo ih do peći sa patosom od zemlje. Čika Mitar kaže da ju je nasledio od gazda Sime. Stara 150 godina, zagreva se isključivo na ugalj iz Vreoca. - Kod peći sa zemljanim patosom, glavni je onaj pekar koji barata lopatom. Koji vekne stavlja na pod peći. U našoj pekari to je majstor Afrim - objašnjava. I zaista, majstor Afrim polako i vrlo precizno lopatom vadi vekne iz pinakote. Nasloni lopatu na rub peći da pomoćnik Rasim svaku veknu premaže štirkom - mešavinom vrele vode i brašna. Potom pažljivo gura lopatu duboko u peć. Kad poređa sve vekne, zatvara peć. Već posle nekoliko minuta najdivniji miris pečenja hleba omamljuje nozdrve u pekari „Sima“. -Mnogo mi je drago što je i moj sin Halid naučio ovaj zanat. I on zna kako se priprema najbolji hleb. A, kao i ja nekada, i on sada uči nove mušterije da će hleb održati svežinu, miris i ukus, samo ako ga čuvaju u platnenoj kesi. Plastična ne dolazi u obzir. Svi moji stari kupci to znaju - poručuje čika Mitar. DOVOLjNO 50 DINARA -NAŠ hleb košta 50 dinara. Skuplji ne bi smeo da bude nikako, jer narod nema para. Ta cena je dovoljna da, uz prodaju drugih proizvoda, opstanemo. Da platimo poreze i doprinose. Kvalitet nam je obezbedio kupce i mesto na tržištu, ali ako je ovo što radimo, uz to, još i stari zanat, onda bi nam i neke subvecije države dobrodošle. To bi nam, ako ništa drugo, pomoglo da zaposlimo i još nekog radnika - kaže naš sagovornik.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...