Izvor: B92, 28.Okt.2014, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PR: Politička kriza blokira procese
Predsednica Kosova će do kraja nedelje tražiti da se kod nje u kabinetu sastanu lideri parlamentarnih partija, kako bi se našlo rešnje za političku krizu.
Sastanak je u startu odbio lider Samoopredelenja Albin Kurti, dok je lider DSK Isa Mustafa rekao da je mesto gde treba da se razgovara i da se političari i poslanici sastaju - skupština, a ne kancelarija predsednice. U krugovima analitičara može se ovih dana čuti i čitati da ne preostaje ništa drugo nego da predsednica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kosova raspiše vanredne izbore.
U krugovima analitičara može se ovih dana čuti i čitati da ne preostaje ništa drugo nego da predsednica Kosova raspiše vanredne izbore.
Međutim, poznavaoci ustavnih i izbornih pravila kažu da predsednica ne može jednostrano da raspiše izbore bez odobrenja političkih partija.
Politički lideri Albanaca, iako se izjašnjavaju da nemaju problem da idu na izbore, ipak nisu za izbore.
Pitanje je i Šta bi dali novi izbori?
Kosovo ne može baš da se podiči dobrom organizacijom izbora u vreme zime, a i izlazak građana bi (kako se procenjuje) bio mali.
Takođe, niko ne veruje da bi i nakon održanih vanrednih izbora bilo neke drastične promene u odnosu snaga i to bi značilo gubljenje vremena, jer vlada Kosova ne bi mogla da se formira do marta 2015 godine.
Ima i onih koji priželjkuju tehničku vladu, ali su uglavnom u manjini.
Tehnička vlada ne bi imala kredibilnost da nosi teret teških situacija s kojima se suočava Kosovo.
Bilo kako bilo, trenutno i dalje Tači operiše budžetom Kosova sa svojih 36 poslanika (jer mu je jedan poslanik u međuvremenu otkazao poslušnost) i takva pozicija Tačija za koaliciju VLAN znači svakodnevno kršenje ustava i zakona, jer po njima Tači vlada sa manjinskim brojem poslanika i, kako kažu u koaliciji, čini "kriminalnu radnju".
Inače, Kosovo je već peti mesec bez legalnih institucija, uprkos činjenici da je nakon izbora 8. juna DPK Hašima Tačija slavila pobedu s obzirom na to da je dobila najviše glasova i poslanika - 37.
Preokret je nastao već sutradan kad je formirana postizborna koalicija u nju su ušli Demokratski savez Kosova Ise Mustafe, Alijansa za budućnost Ramuša Haradinaja i Inicijativa za Kosovo Fatmira Limaja, a njihovi su simpatizeri slavili na ulicama Prištine 9. juna.
Postizbornom bloku se potom pridružio i Pokret Samoopredelenje Albina Kurtija.
Postizborni koalicioni blok, koji se sada u medijima pominje kao VLAN ima 63 albanska poslanika.
Na konstitutivnoj sednici parlamenta 17. jula kandidat DPK za predsedavajućeg dobio je 44 glasa, a kandidat koalicionog bloka (do tada poznat samo kao LAN jer Samoopredelenje još nije bilo deo koalicije) dobio je 65 glasa.
Za predsednika skupštine Kosova dovoljan je 61 glas od 120 poslanika, a tada je za kandidata LAN-a Isu Mustafu glasala i Srpska lista, ali i druge nesrpske zajednice.
Zaplet nastaje nakon toga, a to je i uvod u postizbornu krizu, jer Tačijeva DPK traži od Ustavnog suda da izbor Mustafe proglasi neustavnim, a ceo proces vrati na početak.
Od tada do danas predsednica Kosova Atifete Jahjaga je održala sedam sastanka sa liderima parlamentarnih partija u iščekivanju predloga za izlazak iz političke krize.
Do sada ti sastanci nisu urodili plodom jer DPK tvrdoglavo se poziva na odluku Ustavnog Suda da samo oni imaju pravo na predsednika skupštine Kosova dok koalicioni blok tvrdi da zapravo oni imaju većinu, ne želeći pri tome da razgovaraju, a kamoli da se sastaju s Tačijem.
U međuvremenu, koalicioni blok se svakodnevno sastaje insistirajući u obraćanju medijima da oni imaju većinu, a da DPK treba da digne ruke i da omogući formiranje institucija Kosova jer je nesposobna da nađe partnera za formiranje kosovskih institucija.
Dok traje ovaj proces pronalaženja izlaska iz krize pale su veoma teške reči u medijima i s jedne i druge političke strane.
Kandidat koalicije za premijera Ramuš Haradinaj je premijera u odlasku Hašima Tačija nazvao "političkim monstrumom", "diktatorom", "šampionom korupcije na Balkanu"...dok s druge strane DPK u kontinuitetu članove VLAN-a naziva "trajnim gubitnicima", "nevizioniranim ljudima i političkim oponentima".
Međunarodni faktor se sve to vreme izjašnjava da ne bi da se meša u tuđa posla, uz poruku da lideri treba sami da nađu rešenje.
Zbog višemesečne političke blokade bivša ambasadorka SAD u Prištini Tina Kajdanov je u znak revolta otkazala posetu Kosovu a američki senator Kristofer Marfi je posetu redukovao samo susretom s predsednicom, ali ne i s premijerom poručivši da "demokratija znači da lideri treba da žrtvuju svoje lične interese za dobrobit društva".
Ova poruka po tvrdnji VLAN-a bila je uručena Tačiju, koji, međutim nije popustio ni nakon te izjave, ponavljajući da je odluka Ustavnog suda jasna i da je on za saradnju sa političkim partijama koje su deo skupštine Kosova.
U međuvremenu Srpska lista je stalno i u kontinutetu u javnosti isticala da će ona podržati onu stranu koja ima većinu u skupštini, a srpski poslanici i oni iz ostalih nealbanskih i nesrpkih zajednica obratili su se predsednici Kosova zahtevajući da pošalje u Ustavni sud zahtev za detaljno tumačenje tačke 127 odluke tog suda radi detaljnog objašnjena šta treba činiti kada najveća parlamentarna grup ne može da ima većinu u skupštini.
Presednica Kosova je zahtev odbila, VLAN je to kritikovao, a ona poručila da rešenje krize treba pronaći u parlamentu.
Analitičari u Prištini ovu višemesecnu agoniju vide kao nezrelost političkih lidera na Kosovu i krajnje nekorektan pristup prema građanima.
Upozoravaju da će posledica neformiranja kosovskih institucija biti neopisovo negativne za Kosovo, za njegov imidž u svetu i za građane Kosova.
Neosnivanje kosovskih institucija ima nesagledive posledice za Kosovo, navode i nabrajaju - nema dijaloga s Beogradom, nema formiranje Zajednice Srpskih Opština, nema sprovođenja Briselskog sporazuma, nema rebalansa budžeta, nema priznavanja nezavisnosti Kosova, nema izlaska u svet ni jednog zvaničnika Kosova, nema usvajanja zakona, nema usvajanja funkcionalizacije Specijalnog suda za ratne zločine OVK, nema nikakve komunikacije sa investitorima na Kosovu i nema još mnogo šta što treba građanima Kosova i to sve kao posledica političke institucionalne blokade.
