Izvor: Politika, 02.Jul.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbranjeni naši manastiri
Neuspeo pokušaj da Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu postanu samo „srednjovekovni spomenici Kosova”
Jedna važna diplomatska bitka ovih dana izvojevana je za Srbiju i njenu kulturu. Već treći put odbijen je pokušaj da se četiri velika kulturna dobra – Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu – umesto „srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)”, proglase samo „srednjovekovnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spomenicima Kosova”. Očigledno da je politika duboko umešala prste na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska u Parizu, a za ovakvo preimenovanje posebno su se zalagale Francuska, Švajcarska i Švedska. Međutim, mi smo imali podršku deset zemalja: Rusije, Kine, Brazila, Južnoafričke Republike, Egipta, Malija, Etiopije, Nigerije, Meksika, Tajlanda i Kambodže. U pomenutom komitetu, koji čini dvadeset jedna država, prilikom glasanja izostala je dvotrećinska podrška ovom po nas poraznom predlogu.
Naša delegacija, na čelu sa Slađanom Pricom, zamenicom pomoćnika ministra za multilateralu, sprečila je donošenje te neprihvatljive odluke koja znači nepoštovanje i kršenje pravno važećih rezolucija Saveta bezbednosti UN, kao i nipodaštavanje činjenice da je država Srbija članica Uneska.
– Isticali smo da je neprimereno da se jednom odlukom potpuno negira i ne poštuje istorijsko pravo Srbije, ne samo kao države, već i Srpske pravoslavne crkve. Sampredlog potpuno je izbrisao i ime Srbije iz imena kulturnih dobara, ali i navođenje Srbije kao države koja je dužna da, prema Konvenciji Uneska, u punoj meri sarađuje s nadležnim telima u cilju zaštite i obnove ovih manastira, što ona i čini. U pratećem dokumentu prihvaćeno je i navedeno da je Srbija redovno podnosila izveštaje o stanju ovih dobara, da je sarađivala sa Uneskom, kao i s drugim državama. Podsećala sam da su ti manastiri i crkve obnavljani i novcem Srbije i međunarodne zajednice, te da, u skladu s Rezolucijom 1244 SB, prisustvo Unmika i Kfora mora da obezbedi njihovu punu zaštitu jer će se u suprotnom građani ovih zemalja pitati zašto bi konstantno plaćali njihovo skrnavljenje i rušenje – kaže za „Politiku” Slađana Prica.
Konvenciji za svetsku baštinu Uneska pristupilo je 187 država, a 21 je u već pomenutom komitetu za svetsku baštinu, za čije članstvo se Srbija već kandidovala, i nada se izboru na Generalnoj skupštini Uneska, u oktobru. To bi za nas bilo izuzetno važno, jer samo članice Komiteta učestvuju u raspravama po svim tačkama dnevnog reda i u donošenju svih odluka.
Prema rečima naše sagovornice, borba za srpsku kulturnu baštinu trajala je dve nedelje, i u nju su bili uključeni i ministar Vuk Jeremić, druge diplomate, predstavnici SPC-a, te naši eksperti za ovu oblast. Delegaciju su činili i generalni sekretar nacionalne komisije za Unesko Jasna Zrnović, savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova na odeljenju za Unesko Nada Dragić, predstavnice Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, ambasadorka Republike Srbije pri Unesku Zorica Tomić i savetnik Marija Antonijević.
– U nekoliko razgovora s delegacijom Francuske sa žaljenjem sam, kao njihov nekadašnji đak i stipendista, konstatovala da ova država treba više i bolje da razume suštinu ovako neprihvatljivog odnosa. Francuski stručnjaci su u prošlim vekovima svetu otkrili veličanstvenost tih manastira i fresaka Visokih Dečana, Gračanice, ali i drugih spomenika s naših prostora. Sećam se da sam uporno ponavljala priču o francuskim stručnjacima koji su otomanski malter čistili rukama da ne bi oštetili freske Gračanice. Da su ih precrtavali i odnosili da ih pokažu čitavom svetu. Razumem politiku i pravo bilo koje zemlje da donese odluku o priznanju ili nepriznanju neke države, ali je neprihvatljivo da nam se oduzima istorija, da nam se seku koreni, da nam se grubo, iz političkih razloga, osporava čak i identitet – s neskrivenim emocijama govori Slađana Prica.
Podsetimo da je pored drugih dobara, Srbija je, kao članica Uneska i država strana ugovornica Konvencije za svetsku baštinu, uvela 2004. godine na listu svetske kulturne baštine naša dobra na Kosmetu. Međutim, nakon varvarskih rušenja i paljenja naših crkava i manastira, na predlog Srbije 2006. godine, Komitet odlučuje da ova dobra dodatno uvede na listu svetske baštine u opasnosti. Kako je još objasnila naša sagovornica, ovaj događaj u Parizu bio je pokušaj da nam se na najgrublji način ospori ne samo istorija, već i naše prisustvo na teritoriji Kosmeta, i da se na najgrublji mogući način prekrši svaka veza Srbije sa ovim podnebljem i sa sopstvenim kulturnim nasleđem.
– Neprihvatljivo je da se spomenici hrišćanstva, koji se nalaze na listi svetske baštine u opasnosti, političkim odlukama Komiteta, koji za to nema mandat, pripisuju u nasleđe drugima. Insistirala sam na tome da Komitet ne može i ne sme da prekoračuje svoj mandat, i ne može da raspravlja, jer nije pozvan, o bilo čijem teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Podsećala sam na to da je Srbija uvek nastojala da bude konstruktivna i da će to činiti i ubuduće, ali da nikada neće prihvatiti da bude osporena gotovo hiljadugodišnja pripadnost ovih manastira srednjevekovnoj Srbiji, a pre svega Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ističe Prica, dodajući da će našoj državi biti potrebno mnogo više diplomatskog i političkog angažmana do naredne godišnje sednice Komiteta, u Sankt Petersburgu, i da to što će Rusija predsedavati znači da će nam pozicija biti daleko bolja.
Srbija će pomno pratiti kojih će devet zemalja biti nove članice Komiteta za svetsku baštinu, za šta se i sama kandidovala. A, kako saznajemo, među daljim diplomatskim akcijama biće i ozbiljna reagovanja na sve ovo što se dogodilo u Parizu.
Marina Vulićević
Muharem Šehović
(Sutra: Iza kulisa diplomatskog rata)
objavljeno: 03.07.2011
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
