Izvor: Danas, 11.Jan.2015, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne treba očekivati čuda
Proveo sam četiri godine u OEBS-u, od decembra 2008. do kraja 2012. godine, što znači upravo u vreme kada je Srbija zajedno sa Švajcarskom istakla zajedničku kandidaturu za uzastopno predsedavanje, Švajcarske 2014. i Srbije 2015. Znam dobro koliko je napora uloženo od strane naše vlade i posebno ministarstva spoljnih poslova, zajedno sa švajcarskim partnerima, da ta kandidatura bude podržana...
Bilo je i nepoverenja i otpora, ali je na kraju preovladao stav da Srbiji treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << dati šansu da u novim okolnostima, posle dugih godina izolacije iz organizacije, dobije priliku da organizaciju vodi. Imao sam tu sreću da sam kao ministar našu zemlju vratio u ovu organizaciju u decembru 2000. godine, i još veću da budem na veoma odgovornoj dužnosti u OEBS-u u vreme kada je Srbija zatražila podršku da OEBS-u predsedava. To mi je omogućilo uvid u dileme koje su se javile kod pojedinih učesnica OEBS-a i priliku da zajedno s našom vladom neke od tih dilema otklonim.
...Oni koji su imali izvesnu uzdržanost u odnosu na srpsku kandidaturu, kada su konačno odlučili da nas podrže, rekli su javno da to čine jer žele da vide ko je Srbija danas, kakva je to zemlja, kako sebe vidi na geopolitičkoj mapi planete. I istina je, godina koja je upravo započela, biće godina u kojoj će Srbija biti u prilici da u OEBS-u zajedno sa svima drugima, uključujući i ključne aktere kakvi su EU, SAD i Ruska Federacija, pokuša da doprinese da se tamo gde postoje tenzije smire, tamo gde traju konflikti, makar održava dijalog koji bi konflikt trebalo da obustavi i otvori više prostora za diplomatiju. To Srbija može da postigne, ali samo uz podršku svih ostalih zemalja. Verujem da Srbija na tu podršku može da računa u punoj meri, jer radi se o najvećoj regionalnoj bezbednosnoj organizaciji, koja je i nastala kao zajednički napor da se prekine „Hladni rat“ i koja može da učini sve da nam se to vreme nikada više ne vrati.
Dogodilo se da je uoči srpskog predsedavanja izbila jedna od najvećih kriza u poslednjih nekoliko decenija, ukrajinska kriza. Ne treba očekivati čuda od srpskog predsedavanja, ali bi trebalo očekivati iskren i puni angažman da se iskoriste svi kapaciteti OEBS-a kako su definisani pre četiri decenije u Helsinkiju. Biće to istovremeno ne samo test za Srbiju, već i za organizaciju, koja ima priliku da se pokaže korisnom i ima priliku da reafirmiše vrednosti Helsinkija u novim okolnostima, veoma različitim od onih u kojima je Povelja pisana.
Akti terora u Francuskoj okupili su sve političare u regionu OEBS-a, sve njihove građane i verujem da će Srbija iskoristiti činjenicu da je borba protiv terorizma nešto što prevazilazi neke druge razlike koje među zemljama na ovim prostorima inače postoje.
Mogli ste ovih dana da vidite kako zajednički, istim rečnikom govore lideri Evrope, Rusije i Amerike. Brane vrednosti koje su u Povelji a odnose se na slobodu misli i izražavanja, slobodu govora, slobodne medije, versku toleranciju, međuverski dijalog. I to je jedna od mogućnosti koju OEBS ima, da okupi sve i u kritičnoj situaciji ih pozove na uzdržanost i dijalog, kako bi se svi zajedno suprotstavili teroru.
Srbija je među prioritete svog predsedavanja istakla i nastojanje da se unapredi saradnja u Jugoistočnoj Evropi i na Balkanu, i to će i Savetu za regionalnu saradnju, koji vodim, omogućiti blisku saradnju s OEBS-om. U ovom trenutku Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi predsedava Albanija, a od juna Bugarska, pa očekujem i da će to biti dodatni podsticaj da sve zemlje Jugoistočne Evrope, okupljene u Procesu saradnje, pruže podršku Srbiji. U ovom našem regionu možemo da uradimo više u vezi sa zajedničkim upravljanjem vodnim resursima (što je jedan od srpskih prioriteta), zajedničkim reagovanjem na nepogode kao što su skorašnje poplave, zatim u zajedničkoj borbi protiv onih koji ratuju na udaljenim ratištima a dolaze iz našeg regiona, zatim u zajedničkom upravljanju migracijama i nastojanju da se uspostavi bliska saradnja na regionalnom nivou u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, itd. Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi može istovremeno da bude primer koji će Srbija, zajedno sa predsedavajućim Procesa, predstaviti u OEBS-u kao primer za ugled i inspiraciju za neke druge regione u OEBS-u.
Ako me pitate šta je direktna korist za Srbiju, rekao bih da je to pre svega prilika da Srbija tokom godinu dana ima direktnu komunikaciju na najvišem nivou sa ključnim državama na tri kontinenta, i da se sa njima konsultuje o tome kako reagovati na izazove i krize. Zatim, Srbija može da iskoristi priliku i predstavi ne samo sebe, već i zemlje iz susedstva kao primer uspešne regionalne saradnje. I konačno, verovatno najvažnije, na kraju ove godine, kada u Beogradu budemo na ministarskom savetu OEBS-a, Srbija će, kao uspešan predsedavajući OEBS-a, biti korak bliže ispunjavanju svog glavnog nacionalnog spoljnopolitičkog cilja, a to je puna integracija u EU. Iskreno, moja lična ocena o uspehu srpskog predsedavanja OEBS-u kroz godinu dana biće bazirana upravo na tome, da li je Srbija iskoristila priliku da ubrza svoje pridruživanje EU. Ovo je velika i retka prilika za to.
Autor je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
