Izvor: Politika, 06.Jan.2011, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Utisak decenije
Udeo ličnosti i povoda u bitnim događajima nipošto ne treba zanemarivati
U emisiji „Utisak nedelje“, jednoj od poslednjih u prošloj godini, profesorka informatike Srbijanka Turajlić je novu potpredsednicu Demokratske stranke Jelenu Trivan preslišala i oborila na ispitu. Uverljivo joj je dokazala kako njene demagoške fraze ne mogu prikriti istinu da se u Srbiji čak i službenici u provincijskim hotelima biraju po stranačkom principu, da je vlast u Srbiji spremna da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pridržava proklamovane procedure samo u retkim slučajevima kada je na to nateraju inostrani arbitri, i da marketinško podsticanje javnosti da se danima bavi izborima u jednoj stranci umesto sveopštim rasulom ne može baš svakoga naterati da zaboravi ljude koji umiru od smrzavanja. Na kraju ju je dobronamerno posavetovala da počne sa ozbiljnim pripremama za sledeći ispitni rok, što je prethodno samouverena, bacanju prašine u oči sklona učenica, nemajući kud, propratila poslušnim klimanjem glavom, kojim je, biće, izrazila spremnost da se „popravi”.
Tema ovog teksta, međutim, nije emisija „Utisak nedelje“ s kraja prošlog meseca. Tema teksta nije ni Srbijanka Turajlić, žena koja, slagali se s njom ili ne, svojim lucidnim, jasno argumentovanim stavovima uvek tera na razmišljanje.
Tema teksta nije ni nova potpredsednica Demokratske stranke, koja je, delom po nju nesrećnim sticajem okolnosti, a delom zbog prenaglašene sklonosti retoričkom praznoslovlju, dugo uvežbavanom u sučeljavanjima sa „Titovim pionirima” iz drugih stranaka, neočekivano se susrevši sa osobom koja jeziku praznih političkih fraza pretpostavlja jezik beskompromisnog lociranja poražavajućih činjenica – doživela retko viđen medijski fijasko.
Tema teksta nije ni Demokratska stranka, kojoj se, nakon više nedelja pretvaranja internih izbora vlastitog rukovodstva u prvorazredan medijski događaj, u emisiji „Utisak nedelje“, snimljenoj neposredno nakon što su se izbori odigrali, zbog debakla novopečene potpredsednice, marketinška ofanziva razbila o glavu.
Tema teksta je posle petog oktobra 2000. godine najizrazitije očitovan javni konsenzus protiv politike koja se vodi u ovoj zemlji. I to politike shvaćene u najširem smislu, što ne podrazumeva samo Demokratsku stranku i stranke koje čine vladajuću koaliciju, već i kompletnu parlamentarnu, u podelu vlasti na ovom ili onom nivou, manje ili više ušemljenu opoziciju
Srbijanka Turajlić se, naime, opravdano i racionalno masakrirajući fraziranje Jelene Trivan, nije obračunala samo sa Demokratskom strankom nego i sa celokupnom srpskom političkom scenom. A činjenica je da Srbijanku Turajlić niko ne vidi i ne može da vidi kao predstavnicu „antidemokratskih snaga u srpskom društvu”. I činjenica je da gledaoci koji su se javljali da plebiscitarno podrže Srbijanku Turajlić i verbalno išamaraju Jelenu Trivan, po vlastitom priznanju, nisu bili glasači nekih drugih stranaka, nego Demokratske stranke. I to glasači koji, razočarani Demokratskom strankom, nemaju nameru da na sledećim izborima glasaju za nekoga drugog, nego nameravaju da ne glasaju ni za koga.
Udeo ličnosti i povoda u bitnim događajima nipošto ne treba zanemarivati. I zbog toga valja reći da je za događaj s kraja prošlog meseca, za koji osnovano verujem da je bitan, i te kako značajno što su se u jednoj emisiji susrele upravo (ubi)tačna Srbijanka Turajlić i nepopravljiva parolašica Jelena Trivan.
Ovaj tekst, dakle, iako nije tekst o nekome od njih, između ostalog jeste i tekst o njima. Ali je, pre svega, tekst o javno i jasno izrečenom opštem nezadovoljstvu. Šta će iz tog nezadovoljstva da proizađe – teško je reći.
S obzirom na trenutnu, gotovo apsolutnu moć višepartijske diktature u kojoj učestvuju sve parlamentarne stranke – očigledne promene je u skorijoj budućnosti nerealno očekivati.
Ali, da posle pomenute emisije Srbija nije i ne može biti ista – iako, možda, jeste „netransparentno” – takođe je i nesporno.
Vladimir Kecmanović
objavljeno: 06.01.2011.
