Izvor: Politika, 04.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Civilni sektor gubi orijentaciju i donatore
Izborni sistem u Srbiji je nesavršen, izborna kultura loša, a najviše je razočaralo civilno društvo, ocenio je Dušan Bogdanović, iz Fonda „Biljana Kovačević Vučo” koji je radio monitoring predizborne kampanje.
Bogdanović kaže da „umesto da razvijaju političku kulturu i promovišu demokratsko političko ponašanje, većina nevladinih organizacija, koja je učestvovala u ovom izbornom procesu, uterivala je glasače u političke torove. Civilni sektor mora da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << angažuje za opšte dobro, a zaključak je da se nijedna od tih organizacija nije ozbiljno angažovala i pristupila izborima”. On kaže i da je opšti zaključak, bez obzira na sve nedostatke, da su izbori prošli u relativno slobodnoj i fer atmosferi što se vidi po mirnom transferu vlasti.
Objašnjavajući ocenu koju je izrekao o civilnom društvu, Bogdanović kaže da je jedan od potpisnika Deklaracije o preokretu u ličnom svojstvu, a da je veliki broj ljudi iz civilnog sektora to radio pod okriljem organizacija i da su se poznate civilne organizacije mogle videti na skupovima stranaka, od DS-a do URS-a i SNS-a.
„Civilno društvo treba da promoviše demokratiju, a ne da rezonuje po principu imamo demokratiju a sada hajde malo da uđemo u vlast. Neke nevladine organizacije hoće da uđu u stranke a onda u vlast. U Srbiji ima oko osam hiljada nevladinih organizacija, a posla ima za još toliko, jer država ne treba sve da radi. Ali, u NVO vlada čudna interesna dinamika, ogovaranje i želje da „komšiji crkne krava”.
Jasno je da su besparica i pluralizam promenili odnose među nevladinim organizacijama, ali i one same su promenile odnos prema vlasti. Devedesetih su NVO dobijale više novca od donatora, pre svega inostranih, a sada je to višestruko smanjeno. Devedesetih godina nevladine organizacije bile su simbol otpora vlasti, a sada je i među njima zavladao pluralizam. I baš zbog besparice i pluralizma, deo civilnog sektora želi direktno da učestvuje u vlasti. Neki su „povratnici” jer su devedesetih bili primorani da se isključe iz politike, a sada misle da mogu svojim radom nešto da doprinesu ili da nešto promene.
Bogdanović podseća da se deo civilnog sektora angažovao u akciji „beli listići”, o kojoj on misli da je legitiman način političkog delovanja. „To je izraz razočarenja. To je i politički dobar potez, ali kod nas se sve vezuje za stranke, jer smo pretpolitičko društvo”. Na pitanje zašto na ovim izborima nije bilo kampanja NVO za izlazak on kaže „da ni strani ni domaći donatori nisu reagovali”. Izostanak reakcije donatora pred izbore, uobičajen ranijih godina, navodi na zaključak da im je bilo svejedno šta će se dešavati.
Miljenko Dereta je rad u jednoj od najaktivnijih NVO, „Građanske inicijative”, zamenio poslaničkom mestom u klubu LDP-a. Na izbore je izašao sam, bez podrške svoje organizacije, kako ne bi bio u sukobu interesa, iako parlament ne dodeljuje novac civilnom sektoru. On kaže da je civilni sektor bio aktivan koliko su to okolnosti dozvoljavale. „Civilno društvo nije učestvovalo onako kako je to uobičajeno da poziva građane na izbore. A jedan deo civilnog društva je pozivao građane da ne glasaju.”
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, kaže da se svuda dešava, pa i u Americi, da lobisti i članovi civilnog društva pređu u stranku a posle se vrate u svoje organizacije. „To je normalna fluktuacija, jedno vreme si tu a onda ideš dalje, to se ne može sprečiti.” Ona potvrđuje da nije bilo kampanja za izbore ni donatora, jer se smatralo da je Srbija ušla u normalni izborni tok. „To je bio posao Demokratske stranke da lobira za izlaznost, ali su se oni opustili posle pobede u prvom krugu predsedničkih izbora. Jedan deo civilnog sektora je bio radikalno protiv DS-a. Možeš da budeš besan, ali treba biti realan, a izostao je uvid u stvarne mogućnosti Srbije i analiza šta ako izgube demokrate, da li su naprednjaci alternativa. Kada se kritički misli mora se znati potencijal društva.”
„Civilni sektor možda gubi orijentaciju i podršku donatora. U civilnom sektoru ima i desnice i grupa s radikalnim pristupom – što gore to bolje, a tu je i proevropski deo koji treba da se angažuje i reaguje kako se ne bi upropastilo ono što je napravljeno. I sprovođenje zakona je posao civilnog sektora”, kaže Sonja Biserko.
Ivana Anojčić
objavljeno: 05.08.2012
