Izvor: Blic, 10.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U dosluhu sa sobom
U dosluhu sa sobom
Kao svojevrsno iznenađenje na jučerašnjoj konferenciji za novinare saopšteno je da je dobitnik prestižne 'Vitalove' književne nagrade Vojislav Karanović za knjigu poezije 'Svetlost u naletu' u izdanju 'Platoa'.
Reč je o stvaraocu rođenom 1961. u Subotici, koji je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde i danas živi i radi kao dramaturg u redakciji dramskog programa Radio Novog Sada. Objavio je knjige pesama 'Tastatura' (1986.), >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Zapisnik sa buđenja' (1989.), 'Živa rešetka' (1991.), 'Strmi prizori' (1994.) sve u izdanju 'Matice srpske'. Zatim zbirku 'Sin zemlje' (2000.) u izdanju 'Srpske književne zadruge' za koju je dobio nagrade 'Branko Ćopić' i 'Branko Miljković'.
Kaže da je bio veoma iznenađen kad mu je javljeno da je baš on dobitnik ovog književnog priznanja, a to je učinjeno u isto vreme kada je informacija saopštena novinarima. Prijatnog glasa i očigledno blage naravi nije krio svoju začuđenost.
'Znate, nisam navikao na tu vrstu javne pažnje. Javno priznanje me pomalo zbunjuje. Pisanje poezije računa na tišinu. To je zbilja poseban vid komunikacije među ljudima. Jer u toj vrsti tišine reč drugačije odjekuje. Onaj ko je izgovara izgovara je sa posebnom intonacijom. A takođe se i prima u prostoru vlastite tišine'.
Kako vi vidite položaj poezije u današnjem trenutku?
- Mislim da je položaj poezije u osnovi isti kao i položaj drugih grana umetnosti. Možete li malo konkretnije?
- Volim da sagledavam stvari iznutra, da se makar približim suštini. Dakle umetnost, a samim tim i poezija, se obraća čovekovom unutarnjem biću. Ovo vreme je, istina, odveć bučno i dinimačno i zato izgleda da poezija gubi na značaju. Međutim, imam utisak da ona upravo u takvim vremenima i trenucima dobija na suštinskoj važnosti. Ne govorim o pažnji koju joj pridaje javnost. Jer jasno je da živimo u vreme odsustva javne ili zvanične pažnje koja se pridaje poeziji. Ali njen suštinski značaj je neosporan. Ona je strahovito važna da bi čovek bio u dosluhu sa samim sobom, kako za one koji je pišu tako i za one koji je čitaju. U kom smislu?
- U smislu toga da je ona deo nekog čovekovog sloja koji uvek ima potrebu da boravi u svetu mašte i snova, bez obzira da li to priznaje ili ne. Može se to na prvi pogled činiti i potisnuto, ali siguran sam da će uvek pretrajati na ovaj ili onaj način. Otkud naziv zbirke 'Svetlost u naletu'?
- Po stihu iz pesme 'Video sam'. Naime, reč je o pokušaju da se podari ili naznači neki metaforični okvir za sve pesme o svetlosti kao takvoj; kako o onoj koja dolazi spolja tako i onoj koja postoji iznutra. I jedna i druga nam omogućavaju da vidimo i sagledamo stvari (na svoj način). Imate li neku muzu?
-(Smeh) Ili je nemam ili ih ima mnogo. Moja je poezija oblik razgovora sa nekim imaginarnim. Nagrada koju ste dobili iznosi trista hiljada dinara. Ako nije neumesno, kako ćete ih potrošiti?
- E to stvarno neće biti teško (smeh). Neće mi biti ni problem jer kao i većina pisaca egzistencija mi zbilja nije luksuzna. No, od te cifre više mi prija i više me zbunjuje činjenica da je to jedno ozbiljno književno priznanje. 'Vitalovu' nagradu po drugi put dobija knjiga pesama. Kako gledate na to?
- Voleo bih da to shvatim kao neki znak ili nagoveštaj da je uočeno kako je savremena poezija u savremenoj srpskoj književnosti jedan autentičan i vredan izraz. Tatjana Nježić
