Izvor: Politika, 22.Okt.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prokletstvo petog oktobra
I tako, kao i onog oktobra pre trinaest godina, istorija je opet prošla pored mene
Baš kao onog oktobra 2000, kada je gorela skupština, i ovih dana sam se razboleo. Naduveni sinusi, pluća kao kovački mehovi, bol u kostima kao kad me pregazio valjak, vatra u očima i sipljivo grlo kao da sam progutao grebene*. Sve je isto kao pre trinaest godina. Osim što me jednomerna cikličnost slabljenja mog tela s godinama koje nižem kao dete osušene šipurke na laneni konac, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svake godine opominje da sam sve stariji i sve umorniji. Kad me uhvati trlema**, kad me iscrpljenost, prehlada i virus obore u krevet, svake godine po pravilu moram da odležim duže nego prošle.
Tog oktobra 2000. temperatura me baksuzno drmala samo tri dana. Taman toliko da mi ne dozvoli da postanem saučesnik istorije, da mi uskrati da se upišem u prvoborce petog oktobra. Postiđen i posramljen što sam u tom revolucionarnom trenutku sa oblogom od komovice kao baba ležao u krevetu, već sam nekoliko puta priznao da tog dana kada je Velimir Ilić zavodio red na beogradskim ulicama, kada su kroz nagorele prozore našeg parlamenta iznošeni najvredniji akvareli čuvenih srpskih slikara, kada je ispisivana nova istorija evropske demokratije na naš način – ja nisam bio na platou ispred skupštine. O Bože, kakve li sramote? Koliko me je to kasnije koštalo – sam sam najbolje iskusio. Bez ikakvog vidljivog doprinosa istorijskim demokratskim promenama bio sam osuđen da sa strane kao mače oko džigerice puko preživljavam, i gledam kako se dalje kroji istorija i pune džepovi. Kako se prodaju i privatizuju cementare, trgovinski lanci, fabrike, poljoprivredna dobra, bioskopi. Kako novi biznismeni sa žutim kravatama oko vrata uz blagoslov osokoljenih lidera udružene demokratske opozicije u sprezi sa prljavim novcem, mafijom i smutljivcima raznih fela čereče, cede, gaze, pljačkaju i upropaštavaju Srbiju, njenu ekonomiju, resurse, bankarski sektori posredno, zdravstvo, obrazovanje, kulturu.
Verovali ili ne, izvesnom Majklu Hadsonu iz Međunarodnog konzorcijuma nezavisnih istraživača, koji je pre neki dan izjavio da je od 5. oktobra iz Srbije izneseno oko 51 milijarda dolara –katastrofalne posledice i ishode pljačkaških pohoda pod zastavom demokratske vlasti – još dugo ćemo bolno osećati.
Neka je mir i pokoj duši onima kojih više nema, poput Zorana Đinđića i Vladana Batića,čija će dela, kakva god bila, nekada odrediti nezavisni i istiniti sud istorije. Ali, da li se oni čeoni nosioci petog oktobra, koji su hvala bogu živi i zdravi, makar malo stide? Da li ih je sramota što su izigrali, izneverili nade, omalovažili i oskrnavili jednu u biti veliku i časnu ideju? Ideju demokratije, socijalne pravde i slobodnog društva. Ili je za sve kriv Legija? Da li danas zagledani u sopstvena konta u banci i ona po ofšor zonama u svetu, ušuškani u vile i kvadrate koje su u međuvremenu legalizovali, zavaljeni u duboke fotelje tzv. predsednika, vlasnika i direktora svojih kompanija, plantaža, fabrika, poljoprivrednih dobara – da li makar malo pocrvene kad se zagledaju u ogledalo? Šta vide tamo? Da li čuvaju audio i video-snimke svojih vatrenih govora na mitinzima pre deset i više godina masama verujućih u bolje i pravednije? Da li sanjaju njihova lica i njihova skandiranja? Da li se plaše da bi ti isti mogli ovih dana da im dođu pred kuće u kojima žive? Gladni, goli, bosi, prevareni, pokradeni i ojađeni.
Bojim se da je đavo odneo šalu. Neki lideri petog oktobra, prepakovani u nove dezene i nove koalicije – i dalje su na vlasti. Programi i statuti njihovih stranaka nisu bitni – može svako sa svakim, može šut sa rogatim, samo da se zadrži delić vlasti i privilegija. Tek toliko da se ne bude previše daleko od vatre na kojoj su navikli da se greju, od budžetskih blagodeti i para poreskih obveznika.
Oni koji nisu uspeli da se na vreme dodvore novoj vlasti permanentno su u nastojanju kako da joj dohvate skute. Ili su u kooperativnoj, konstruktivnoj, benignoj opoziciji, ušuškani u javna preduzeća i državne institucije,u velike posrnule sportske sisteme, u asocijacije i agencije, uz lepe prinadležnosti i datu omertu vladajućoj garnituri da neće talasati, da će kada zatreba biti kooperativni. Uzgred – ako i postojineka krivična prijava gde se pominju njihova imena – sa njom se u najmanju ruku neće žuriti.
I tako, kao i onog oktobra pre trinaest godina, istorija je opet prošla pored mene. Ničim nisam doprineo dolasku na vlast narodnjačke koalicije, to jest SNS-a. I ponovo, kao mače oko džigerice, mogu samo da gledam šta se radi. Svi oni, po horizontali i vertikali, koji su aplaudirali, sedeli na stiroporu, koji su glavom bez obzira bežali iz zemunskog magistrata pod okrilje novih (starih) lidera, koji su zatirali i zabašurivali svoje Julske političke biografije, koji su lepili plakate, pekli volove, koji su gnevni na bivšu vlast što ih je hapsila i krivično gonila, jurcali po selima i gradovima Srbije i od kuće do kuće objašnjavali seljacima i građanima kako će pokrenuti Srbiju i kakve će blagodeti doći kada oni dođu na vlast, svi oni su zaslužno raspoređeni: U lokalne samouprave, u ministarstva, u upravne odbore javnih preduzeća, u agencije, u institucije kulture, u sportska i lovačka društva…Imaju svoje sekretarice, vozače, kabinete i svoje prinadležnosti. Poneki od njih imaju i lične, personalne brojeve mobilnih telefona na koje se direktno javljaju njihovi lideri. Bio sam prisutan u jednoj beogradskoj kafani kada se jedan gasirani aktivista hvalio kako nema te stvari koju on ne može da završi, kako može kad god mu se ćefne da pozove prvog potpredsednika Vučića, i kako mu se on obavezno javlja, sem kad je u Americi...
Ali, ruku na srce, ovog oktobra u Srbiji je nešto stvarno veoma lepo. Vreme. Miholjsko leto je srpskim seljacima dalo priliku da sa njiva, pašnjaka i vinograda pokupe dobru, jedru berbu i letinu. Bogu hvala – makar gladi neće biti…
*alatka za češljanje vune
**bolest sa kašljanjem
Radoš Bajić
objavljeno: 22.10.2013.
