Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Feb.2015, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paralele Momčilo Pantelić: Februar u magle zamotan
Ni kraćeg meseca ni češćeg produžavanja rokova u njemu za sklapanje dogovora ili primenu sporazuma. “Podmukla veljača, februar u magle zamotan”- davnašnji je stih Branka Ćopića, koji dobija na aktuelnosti.
Otegle su se i provere (ne)poštovanja potpisane obustave vatre u istočnoj Ukrajini i natezanja Grka oko načina otplate nagomilanih dugova kreditorima, kao i pregovaranja Vlade Srbije sa američkim Esmarkom oko Železare Smederevo. Kad se ovaj napis pripremao za >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << štampu, još se nije znalo kako će se okončati te peripetije ali su, svaka na svoj način, potvrđivale da je vanredno otežan, “u magle zamotan”, međunarodni ratni, finansijski i poslovni promet.
Za sva tri slučaja je, takođe, zajedničko da nijedan nije nagoveštavao trajno, ili bar dogledno održivo, rešenje. Krajnje neizvesni su ostali i sudbina Ukrajine, a s njom i ukupnih odnosa Zapad - Rusija, i svođenje računa između Atine i Brisela, kao i perspektive, potom ipak neprodate, železare, iako su sve strane zvanično uveravale, suprotno dostupnim činjenicama, da eventualni neuspesi neće neizostavno izazvati dublje i šire potrese.
Svet se, međutim, uveliko trese. Čak ništa manje dalekosežno nego mi, kojima je nadgradnja tzv. zaostavštine “proklete Jerine”, samo jedno od “prokletstava”, protegnutih do današnjih dana, kojima ublažavamo svoju odgovornost za sopstvenu sudbinu.
Ovih dana je prosto eksplodirala globalna zebnja: ne vodi li šireća haotizacija po planeti u novi svetski, klasični ili hladni, rat? Povodom Ukrajine odnosi između Zapada i Rusije zategli su se više nego ikad posle Drugog svetskog rata, tako da je rizik od nuklearnog sukoba među njima veći nego u vreme hladnog rata, kada se održavala “ravnoteža straha”, kojom je prevladana i raketna kriza oko Kube 1962 – sugerišu eksperti.
U vreme hladnog rata ostvarili smo veliki broj sporazuma kojima smo izbegli velike vojne sukobe, a sada su opasnosti od izbijanja rata (među silama) veće nego onda – smatra bivši šef ruske diplomatije Igor Ivanov. Čikaški Bilten nuklearnih naučnika objavio je, takođe prenosi nemački Špigl, novu satnicu “sudnjeg dana” po kojoj je svet “tri minuta” do opšte propasti, što je najkatastrofičnija prognoza posle 1953. (godine kada je zbog strepnji, od posledica pustošnog korejskog rata, bilo “dva minuta do 12”) pošto sadašnja “trka u atomskom naoružanju, proistekla iz modernizacije ogromnih arsenala”, predstavlja “vanrednu i neporecivu pretnju opstanku čovečanstva”...
Ako nuklearno oružje i ne bude upotrebljeno, u šta verujem, istraživanja upozoravaju da će se masovno uništavanje nastaviti drugim sredstvima i metodima. Svet je zabasao u niz žestokih oružanih obračuna koji, iako ne deluju kao repriza svetskih ratova, haraju sve većim prostranstvima. Zajedničko svima njima je to da nijedan poligon nadmetanja velikih sila neće sačuvati svoju samobitnost, kao što neće ostati isti odnos ni među velikim silama. Ukrajina, na primer, neće više biti kao što je bila, jer Moskva smatra Krim svojim delom, a Zapad neće priznati da se Rusija proširila pa će, po svemu sudeći, Ukrajina ostati u najboljem slučaju zamrznuti konflikt, ukoliko se među velesilama ne primeni trampa, u skladu sa izjavom Vladimira Putina, “kad je moglo Kosovo, zašto ne bi mogao Krim”.
Bukte i mnogi drugi frontovi. Libija se raspada toliko da su u njenom međunarodno nepriznatom delu dvovlašća narasli ogranci Islamske države odrubili glave 21 hrišćaninu, egipatskom Koptu, zbog čega je uporišta tih terorista bombardovao Kairo, što nagoveštava širenje oružanih obračuna nastalih posle “arapskog proleća”. Irak, takođe, praktično više nije celovita država, kao ni Sirija, jer se preko njihovih delova rasprostrla pomenuta, samoproglašena, Islamska država.
Istovremeno, na udaru islamskih ekstremista se našla i EU, koji su gnev protiv karikaturista i Jevreja u Parizu reprizirali u Kopenhagenu.
Takođe, ugrožen je i status zone evra, pošto Atina nije prihvatila “ultimatum” da vraća dug po pravilima koja svi u toj grupaciji uvažavaju, makar i nevoljno. Grčka bi ujedno da joj Nemačka plati odštetu za Drugi svetski rat. Ne bude li kompromisa, povećaće se neizvesnost oko sudbina i evrozone i Grčke...
Dodatno uznemirenje među sve nas unosi učestalo pozivanje na mogućnu reprizu velikih ratova. Malo-malo, pa se protivnik proziva za nacizam, fašizam. Moskva, na primer, optužuje Zapad da pomaže “fašiste” u Ukrajini, a Zapad nju da “ne samo da podstiče, nego i da finansira neonaciste i krajnju desnicu” u EU.
U opštem konfrontiranju kao da još samo fali – novi “veliki” rat. Položaj Srbije biće, bojim se, sve delikatniji. Od nje će se tražiti da se jasno opredeli, za šta ona zasad ne nalazi dovoljno snage ni u sebi ni izvan sebe.
O tome svedoče epilozi dva, ovde službeno proklamovana, najvažnija aranžmana. Niti nam dolazi Južni tok iz Rusije, niti smo dobili američkog partnera za Železaru Smederevo...
