Izvor: Politika, 18.Okt.2013, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna kakofonija
Voz lustracije i tranzicije ne samo da vodi u bolju budućnost nego je prošao
Da bi se shvatila stvarnost,nije dovoljno reći prvo što vam padnena pamet. Na naše gledanje na stvari utiče naša subjektivnost, pa kada različiti subjekti govore iz svoje perspektive, svima se sve čini drugačije, ukoliko se malo ne potrude. U poslednje vreme sve više se vidi da se mi nimalo ne trudimo u vezi sa tim i da je javni govor oblikovan stihijom perspektiva i interesa koji više nijednu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stvar ne vide isto.
Nedavno je ovo stanje stvari dobilo upečatljivu ilustraciju u oceni političke situacije u Srbiji povodomsmenjivanja gradonačelnika Dragana Đilasa. Dok je on kao glavni problem u Srbiji označio „diktaturu” prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, za izvestioca EU za Srbiju Jelka Kacina glavni problem Srbije bila je „nesposobna opozicija”, dok o diktaturi nije bilo ni reči. Izvlačenje na okolnost da je EU spremna da zažmuri na unutrašnje prilike u Srbiji zarad Kosova nimalo ne popravlja stvar, nego i EU, kao donedavni uzor Srbiji, prikazuje kao instituciju čije su ocene realnosti oportunističke i proizvoljne. Nisu drugačije ocenjene ni mere štednje predstavljene prošle nedelje, a za koje su se ranije zalagali svi akteri. Danas je to za jedne „spas od bankrota” a za druge „mere koje pokazuju da vlada nema ni plan ni ljude sposobne da sprovedu reforme”. Novi ministar privrede Radulović uveo je, zasad makar na rečima, neke značajne novine u pravcu veće transparentnosti državnih rashoda, ali za bivšeg ministra (bivšeg ministra raznih stvari) Mlađana Dinkića, novi ministar predstavlja „potpuni promašaj”. Dinkić se nije dao impresionirati transparentnošću.
Ali, nemamo mi samo problem s vrednosnim ocenama koje se radikalno razlikuju od vlasti do opozicije nego i sa običnim činjenicama o stvarnosti. Dok jedan ekonomski novinar tvrdi da smo mi jedina zemlja u kojoj su plate u javnom sektoru veće nego one u privatnom, drugi tvrdi sasvim obrnuto, da su plate veće u javnom sektoru u svim državama regiona i većini država EU. Vlada je ustanovila da zaposlenih u javnom sektoru ima mnogo više nego što je očekivala. Mislili su da ih ima 550.000,a sada će se možda ispostaviti da ih je i svih 700.000. Otkud ovih 150.000? Zar nisu dosad, makar kada su isplaćivali plate, primetili da ih ima 150.000 više nego što pretpostavljaju? Sva sreća da nam vođenje računa o realnosti nije jača strana, tako da ćemo i ovu promenu prihvatiti kao normalnu. 150.000 zaposlenih manje-više,ko bi se sada s timbaktao.
Opozicija iz gornje izjave Jelka Kacina i dalje ima problema sa percepcijom realnosti. Posle faze kritikovanja DS, zatim predlaganja zajedničkog delovanja, lider LDP Čedomir Jovanović najavio je i moguće razgovore sa SNS i Vučićem. I ovi će razgovori po svemu sudeći biti uspešni kao i razgovori u okviru opozicije, koji su se dosad odvijali po principu gluvih telefona, na primer iz DS nešto kažu, a u LDP se „prave da ne čuju”. Sada Jovanović kaže da ima obavezu da Vučiću objasni „zašto su nam potrebni normalni izbori” i zašto „ova vlada nema nikakvu snagu za suštinske promene”, što su ocene koje će Vučić, naravno,oberučke prihvatiti.
Možda glavni problem s percepcijom realnosti stranke opozicije imaju onda kada zamišljaju da su oni „uvek bili u pravu” i da je to i dalje pozicija sa koje mogu nastupati prema vladajućim strankama i javnosti. Ovo uverenje da je situacija u Srbiji ista kao ona pre deset godina,kada je bilo dovoljno obećati bolju budućnost posle nužne i bolne tranzicije i ukazati da bi bilo strašno kada bi stari socijalisti i radikali ponovo došli na vlast – produkuje glavninu nesporazuma s realnošću nekada „građanskih” i „demokratskih” stranaka. Lustraciji i tranziciji kao mehanizmima za opstanak na vlasti rok je istekao još osnivanjem SNS,uz odustajanje od radikalskog programa i s početkom oštre ekonomske krize. Stranke koje i danas insistiraju na tome da bi onetrebalo da budu na vlasti jer su ovedrugeneprihvatljivei da tranziciju treba još i ubrzati,a ne preispitivati, u oštroj su suprotnosti sa duhom vremena.
Voz lustracije i tranzicije ne samo da ne vodi u bolju budućnostnego je prošao. A naša opozicija ga još čeka i čudi se što sa njom na stanici ima sve manje ljudi. Oni su kod koloseka koji se poklapa sa njihovim interesima i u principu im je svejedno ko će biti taj ko će se založiti za njih. Ima li koga?
*Urednik portala dvogled
Vladimir Milutinović
objavljeno: 18.10.2013
