Izvor: Politika, 13.Sep.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država, stručnjaci i opštenarodna šteta
Nismo kadri da održavamo ni deset odsto zalivnih sistema
Da li smo i kakve pouke izvukli iz postepeno odlazeće agroklimatski nepovoljne 2012? Osim: Ne povratila se!
A 2012. je:
Počela s dugotrajnom i jakom zimom, koja je uslovila uvođenje „vanredne situacije” zbog „vanrednog stanja” na najvećem delu demografski opustelog brdsko-planinskog područja – čije preostalo ostarelo i proređeno stanovništvo samostalno više nije održivo u velikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broju lokalnih zajednica;
Nastavila s kasnim prolećnim mrazevima, koji su na značajnom delu voćnjaka „obrali voće” (i moguću zaradu) dok je još bilo „u pupoljku” – što ukazuje da nam je „prognozno-izveštajna služba” nerazvijena ili su njene informacije blagovremeno nedostupne ionako nedovoljno obučenim poljoprivrednicima za primenu preventivnih antimraznih mera;
Produžila s ekstremno „dugim vrelim letom” sa odavno nezapamćenom sušom čije su posledice na uvek administrativno revnosnijem području Vojvodine još usred vegetacionog ciklusa procenjene na više od milijardu evra, dok se o procenama štete u centralnoj Srbiji još niko od (ne)nadležnih ne oglašava (izuzimajući Privrednu komoru Požarevac). Dok su u „ispodsavsko-dunavskom” brdovitijem i planinskom području posledice suše možda i veće nego u „prekosavsko-dunavskoj niziji” (zbog većeg učešća voćarstva i vinogradarstva u strukturi poljoprivredne proizvodnje i višestruko veće vrednosti, odnosno štete po hektaru zasada nego što ona iznosi po hektaru žita ili industrijskog bilja. I duže će trajati jer će zbog nedostatka vlage u fazi ovogodišnjeg formiranja rodnih pupoljaka „produžene” štete biti i u proizvodnji voća 2013. godine;
Kulminirala je s nezapamćeno velikim brojem istovremenih požara (oko 300 manjih i većih – mnogi i pod „sumnjivim” okolnostima!?) na stotinama hiljada hektara izgorelih šuma i poljoprivrednih kultura – čije štete takođe još nisu procenjene;
A završiće se kritikama naroda u stilu „država je trebalo”... ili nikada realizovanim obećanjima političara s papagajskim refrenima da će država „u narednoj godini započeti izgradnju sistema za navodnjavanje na milion hektara”, a nismo kadri da barem u funkciji povremenog navodnjavanja održavamo ni deset odsto zalivnih sistema izgrađenih u vreme „propalog socijalizma”.
Svi krivimo „državu” i od nje očekujemo da ona mnogo toga uradi, ponekad s manje ili više opravdanim kritikama. Ali nikad se ne zapitamo: Šta smo mi, stručnjaci i poljoprivrednici, propustili da uradimo za smanjenje moguće pojedinačne i opštenarodne štete izazvane nepovoljnim klimatskim uticajima? I šta ćemo učiniti da u 2013. ili barem u 2113. štete od očekivanih klimatskih nepogoda (i naše još veće nebrige!) budu smanjene na najmanju moguću meru?
To zahteva i daleko ozbiljniji pristup praćenju uticaja klimatskih faktora i svestranijeg planiranja održive poljoprivredne proizvodnje u Srbiji zasnovane na naučnim saznanjima.
Ministarstvo poljoprivrede izdvojilo je 15 milijardi dinara (125 miliona evra) za saniranje posledica ovogodišnje suše u poljoprivredi Srbije – koje se procenjuju na oko 40 odsto vrednosti poljoprivredne proizvodnje ili dve milijarde evra. Međutim, sa tih 125 miliona evra nećemo „ni za jedan gram” povećati obim ovogodišnje ponude poljoprivrednih proizvoda za domaće ili inostrano tržište. Umesto jednokratnih subvencija, istim sredstvima mogli smo bespovratno da finansiramo sisteme za navodnjavanje na oko 40.000 hektara njiva i voćnjaka, koji bi u ovako sušnoj godini omogućili najmanje dva puta veće prinose po hektaru, 70 odsto povećanja prve klase proizvoda namenjenih izvozu i, zbog očekivanog skoka cena hrane, najmanje trostruko veću vrednost ostvarene poljoprivredne proizvodnje po hektaru.
A da smo toliko izdvajali od silnih milijardi utrošenih za „kapitalne investicije” u svim godinama od kada smo osnovali kancelariju (2007) koja je prerasla u Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (2008), sada bismo pod velikim novoizgrađenim sistemima za navodnjavanje u Srbiji imali najmanje 200.000 hektara.
Da li ćemo i dalje svake godine znatna budžetska sredstva izdvajati kao do sada samo za saniranje posledica ili ćemo već u 2013. i svake naredne godine izdvajati barem toliko sredstava za prilagođavanje očiglednim klimatskim promenama?
Šef katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta Poljoprivrednog fakulteta BU, počasni profesor Volgogradskog državnog agrarnog univerziteta
Miladin M. Ševarlić-Preljinski
objavljeno: 14.09.2012.
