Izvor: Politika, 21.Apr.2011, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Posebna sudska veća za „stare predmete”

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca u maju će otpočeti postupak preispitivanja izbora sudija. – „Zemunci” ispitivani o nalogodavcima ubistva Slavka Ćuruvije

Ministarka pravde Snežana Malović, pita zašto je i na čije insistiranje predmet Svetlane Ražnatović stajao u fioci pet godina, a na njegovo okončanje sporazumom gleda kao na kraj osmogodišnje agonije. Otkriva da su formirana sudska veća koja će raditi samo na „starim predmetima”, ali kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da je sigurna da će se utvrditi eventualno postojanje krivične odgovornosti Mire Marković u ubistvu Slavka Ćuruvije…

Pokazuje li nagodba sklopljena između Svetlane Ražnatović i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da se krivična odgovornost može izbeći novcem?

Naravno da ne.Sporazumom sa Ražnatovićkom, Srbija nije oštećena ni za jedan dinar. Tačnije, suma koju je ona prema sporazumu dužna da uplati tri puta je veća od one za koju je država oštećena neplaćanjem poreza od transfera fudbalera. Svetlana Ražnatović je priznala krivicu za nešto što se godinama naslućivalo da se dešava u sportu, i više nije moguće reći da „fudbalska mafija” nije postojala.

Na njeno priznanje krivice gledam kao na kraj jedne agonije koja je trajala osam godina. Mene zanima zašto je ovaj predmet skoro pet godina stajao u fioci i ko je na tome insistirao?

Zašto Draganu Džajiću i Zvezdanu Terziću, takođe fudbalskim radnicima koji su okrivljeni da su zloupotrebili položaj, nisu ponuđeni sporazumi?

U vašem prethodnom pitanju leži odgovor. Dakle, novac ne može da bude zamena za kaznu. Tužilaštvo je Džajiću ponudilo da prizna krivicu, ali je on to odbio. Što se tiče Terzića, situacija je vrlo jasna. Ne možete da se sporazumete i ukažete poverenje nekome ko je gotovo dve godine bio u bekstvu.

Nacrtom novog zakonika o krivičnom postupku predviđa se da sporazum o priznanju može sa tužilaštvom da potpišu svi okrivljeni, bez obzira na to koje su delo počinili, pa čak i ubistvo.

To je upravo praksa u evropskim zemljama i u SAD-u. Primenu sporazuma u svakom konkretnom slučaju ceniće tužilaštvo, a potom sud. Izmene predviđene Nacrtom ZKP, svakako ne znače da će neko ko je izvršio teško krivično delo za koje tužilaštvo ima dokaze ići na sporazum. Tužilaštvo će i te kako imati interese da takvog učinioca izvede pred sud. Kompromis bi se pravio u onim segmentima slučaja koji su sporni i koji bi oduzeli previše vremena u dokazivanju.

Zvaničan podatak govori da je u osnovnim sudovima širom Srbije do kraja prošle godine bilo više od 74.000 nerešenih predmeta, a pred višim sudovima blizu 11.000. Može li se i na koji način rešiti ovaj problem ili makar smanjiti broj predmeta i ubrzati njihovo rešavanje?

Ove godine izveštaj ukazuje na veću efikasnost rada sudova. Formirana su sudska veća koja će „raditi” samo na starim predmetima. Takođe, gotovo u svim sudovima doneti su planovi za rešavanje starih predmeta. Problem, međutim, nije samo u broju nasleđenih predmeta i velikom prilivu, nego i u odnosu prema radu svih nas.

Konstituisan je stalni sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Kada će ta dva tela krenuti u postupak preispitivanja odluka o neizabranim sudijama i tužilaca i početi razgovore sa njima?

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca otpočeće postupak preispitivanja u maju. Veći deo tog posla biće obavljen tokom leta. Time će biti ispunjene sve obaveze u procesu dobijanja statusa kandidata za članstvo u Evropsku uniju. Članovi stalnog sastava ta dva tela, koja je birala sama struka, preispitaće da li je opšti izbor sproveden u skladu sa evropskim standardima i ukoliko je došlo do propusta u pojedinačnim slučajevima oni će biti ispravljeni. Neće biti nikakve smetnje da se u sudove vrate sudije koje nisu izabrane u postupku opšteg izbora, ukoliko preispitivanjem bude utvrđeno da kriterijumi nisu bili dobro primenjeni.

Obelodanjeno je da su u sklopu pretkrivičnog postupka koji se vodi povodom ubistva Slavka Ćuruvije saslušana trojica pripadnika „zemunskog klana”. Da li su oni u svojim iskazima konkretno govorili o detaljima tog zločina i njegovim nalogodavcima?

Znam da Tužilaštvo za organizovani kriminal ulaže vanredne napore da se ovaj slučaj rasvetli. Nezahvalno je da govorim u ime Tužilaštva za organizovani kriminal ali ukoliko me pitate da li su ispitani u vezi sa tim ko su naredbodavci, posredni ili neposredni – sigurna sam da jesu.

Da li su Miru Marković označili kao jednog od nalogodavaca?

Sigurna sam da će se utvrditi i eventualno postojanje njene odgovornosti.

Da li će presuda izrečena hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču uticati na tužbu Hrvatske i kontratužbu Srbije za genocid?

Nezahvalno je govoriti o presudama koje nisu pravosnažne. Premda smatram da prvostepena presuda Gotovini i Markaču ne utiče na tužbe za genocid Srbije protiv Hrvatske i obrnuto, za obe strane je najracionalnije da se taj predmet reši vansudski. Bolje je da zajednički osvajamo tržišta u svetu, nego da trošimo novac na neizvesne sudske postupke.

Šta je preostalo da se uradi kada je u pitanju reforma pravosuđa?

Reforma pravosuđa biće zaokružena donošenjem nekoliko zakona. Početkom maja biće usvojeni zakoni o izvršenju i obezbeđenju, notarima, advokaturi. Završena je radna verzija Zakona o krivičnom postupku, a pri kraju je i pisanje Zakona o parničnom postupku. Oni bi do juna trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri. Rešenja predviđena ovim zakonom omogućiće da postupci ubuduće u parnici traju najduže dve godine, a u krivici godinu, što je evropski standard. Usvajanjem svih tih zakona Ministarstvopravde ispunilo bi sve obaveze na putu usklađivanja srpskog zakonodavstva sa evropskim.

Kako komentarišete kazne vođi organizacije Obraza i ostalima, koje je Viši sud u Beogradu oglasio krivim za izazivanje nereda tokom „parade ponosa”?

Zadovoljna sam, jer vidim primenu izmena Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i što je ovaj predmet završen za tri meseca. Ovom presudom poslata je jasna poruka da je srpsko pravosuđe spremno da pruži adekvatan odgovor na sve vidove nasilja. Presuda je ukazala da se nasilje koje se desilo za vreme „parade ponosa” ne toleriše čime je ostvarena generalna prevencija. Svaki građanin ovog društva bez obzira na svoja opredeljenja mora da uživa zaštitu u pravnoj i demokratskoj državi.

Miroslava Derikonjić

objavljeno: 22.04.2011.

Nastavak na Politika...

B92: Malovićeva: Rešenje starih predmeta

Šumadija Press: Preispitivanje opšteg izbora sudija i tužilaca