Izvor: Blic, 30.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabrike droge premeštaju u Srbiju
BEOGRAD- Narko-klanovi, koji su ilegalne laboratorije sintetičke droge otvarali u zemljama koje su postale članice EU, počeli su da se preseljavaju u Srbiju u nadi da je tu slabija kontrola, tvrdi izvor „Blica" iz vrha policije.
- Laboratorije otvarane u Češkoj, Poljskoj i Bugarskoj zbog pojačane kontrole hemijskih supstanci otežano su radile, pa su organizatori proizvodnje sintetičkih droga pokušali da pronađu rešenje u seobi u zemlje van EU, nadajući se boljem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << skrovištu, a i većoj korupciji - ističe naš sagovornik.
Hemijske supstance neophodne za proizvodnju sintetičke droge uvoze se posredstvom fantomskih firmi koje se ubrzo ugase.
- Prodaja uglavnom ide lančano. Neka firma u zapadnoj Evropi legalno kupi te hemijske supstance, a zatim je preproda drugoj, pa ona nekoj fantomskoj. Inače, hemijske supstance nabavljaju se iz zemalja zapadne Evrope, ali i iz Azije - navodi sagovornik „Blica" iz srpske policije.
Aparatura koja se koristi u tim laboratorijama takođe se ne može nabaviti legalno, pa organizatori posla pribegavaju pravljenju droge u ilegalnim fabrikama i uvoze je na sličan način kao i hemijske supstance.
Ono što je specifično u proizvodnji sintetičkih droga je da taj proces karakteriše visoka stručnost i obučenost. Naime, u proizvodnji moraju da učestvuju hemičari jer je neophodno da receptura bude tačna, da se smeša pravi na određenoj temperaturi i pod odgovarajućim pritisku. Ukoliko se nešto od toga ne ispuni, umesto sintetičke droge dobije se obična smeša, a može doći i do eksplozije. Za proizvodnju sintetičkih droga neophodno je dosta vode, pa su ilegalne laboratorije smeštene pored reka, kanala, a isparenja iz njih mogu da zagade vazduh.
Srpska policija pomogla je nedavno kolegama u Sloveniji u razbijanju grupe krijumčara anhidrida sirćetne kiseline, na čijem je čelu bio Bruno Filipič optužen u Srbiji za organizovanje ilegalne laboratorije amfetamina u Krnjači. Filipičevi poslovi postali su zanimljivi policiji i pre nego što je u Krnjači otkrivena laboratorija. Postojale su sumnje da su njegove uvozne-izvozne firme u Sloveniji i Srbiji za naftne derivate i opremanje kuhinja, u kojima je navodno trebalo da počne s proizvodnjom biljnih lekova, samo paravan za uvoz anhidrid sirćetne kiseline koja je neophodna za proizvodnju sintetičke droge. Filipič je nedavno uhapšen, a slovenačka policija sumnjiči ga za organizovanje uvoza anhidrida sirćetne kiseline, koji je zatim krijumčaren u Tursku, gde je u ilegalnim laboratorijama korišćen za proizvodnju heroina.
Pre Filipiča, u Zagrebu je, po poternici Srbije, uhapšen drugi vođa grupe Jovan Lukić, vlasnik beogradske firme „Dukla trejd" i trebalo bi da bude izručen vlastima u Beogradu.
Filipič je, prema saznanjima slovenačke policije, u poslednje četiri godine u Sloveniju iz Češke uvezao 366 tona anhidrida sirćetne kiseline namenjene za proizvodnju 147 tona čistog heroina. Od naručene količine zaplenjeno je 98 tona, što je rekord u svetu. Vlasnik češkog preduzeća, koje je dostavilo anhidrid sirćetne kiseline, kako saznaje „Blic", državljanin je Ukrajine koji i u Sloveniji ima dve prevozničke firme. Utvrđeno je da je Ukrajincu oduzeto državljanstvo u Nemačkoj, u kojoj je trenutno na izdržavanju zatvorske kazne zbog korišćenja falsifikovane vozačke dozvole i lažnog predstavljanja.
Sagovornik „Blica" podseća i da je pre tri meseca u Vinči otkrivena ilegalna laboratorija, a aparatura je napravljena u jednoj staklorezačkoj radnji u Beogradu. Uhapšeni su organizator grupe Mihailo Stojanović iz Skoplja, i u domovini hapšen zbog droge, i begunac iz zatvora u Makedoniji Georgi Georgijevski. Glavni „tehnolog" koji je započeo proizvodnju amfetamina bio je bugarski državljanin Radostin Trenev.
- Sintetička droga koja je trebalo da se proizvode u ilegalnim laboratorijama u Krnjači i Vinči bila je planirana za distribuciju širom Evrope. A cena po komadu je od jednog do tri evra - kaže sagovornik iz MUP-a.
Trećina srednjoškolaca probala ekstazi
Tablete ekstazija, prema poslednjem istraživanju Ministarstva zdravlja „Studija o drogama", koristi tri odsto učenika od 16 godina i dva odsto učenica ovog uzrasta.
- Čak trećina učenika srednjih škola bar jednom probalo je ekstazi. Tržište je preplavljeno tom drogom, a njihova cena postala je pristupačna ne samo onima sa dubokim džepom već i deci sa dnevnim džeparcem. Tako tableta ekstazija košta oko 200 dinara. Niska cena droge posledica je preplavljenosti narko-tržišta - kažu u policiji.
Mladi od 16 do 25 godina, koji su i glavna meta dilere, sve više se okreću narkoticima.
- Problem je što nema organizovanog i stalnog preventivnog rada sa mladima i njihovim roditeljima. Na žurke se donosi ekstazi ili LSD, koji je ponovo na tržištu. Od kada su postavljene kamere i uvedeni školski policajci, nijedan diler ne rizikuje da uđe u školsko dvorište, već posao poverava učenicima koji su već navučeni na drogu i kojima se usluge uglavnom plaćaju u narkoticima. Njima se roba daje van nastave i u manjim količinama, gotovo po porudžbini. Unose je u škole jer se tašne, kao ni učenici, ne pretresaju, a drogu distribuiraju na odmoru uglavnom svojim poznanicima i drugarima iz razreda. Tačno znaju gde su kamere i upoznati su s navikama školskog policajca, pa je smanjen rizik da će biti uhvaćeni. Doduše, u osnovnim školama ne diluju učenici, već stariji momci i devojke iz kraja ili bivši učenici koji neće biti sumnjivi - priča izvor „Blica" dobro upućen u prilike na tržištu droge.
U Srbiju ekstazi i dalje najčešće dolazi uhodanim švercerskim kanalima iz Zapadne Evrope pod koordinacijom naših i stranih narko-bosova. Poslednja zaplena izvedena je pre desetak dana kada je beogradska policija uhapsila Dušana S. (32), u čijem automobilu je nađeno 13.650 tableta ekstazija roze boje, sa utisnutom oznakom „micubiši". Droga je nabavljena u Beču i autobusom dovezena u Beograd.
