Izvor: Politika, 21.Sep.2012, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Platforma o Kosovu čeka Hilari Klinton
Todorić: Prvo se mora rešiti razmimoilaženje između Nikolić i Dačića Anđelković: U toku je opipavanje pulsa velikih sila i raspoloženja javnog mnjenja
U vladajućoj koaliciji nisu bili baš spremni da govore o tome šta bi mogla da sadrži državna platforma o Kosovu i Metohiji, niti kako bi ona mogla da izgleda a da se o njoj postigne konsenzus, odnosno najšira podrška javnosti i političkih aktera.
Iako je predsednik skupštine Nebojša Stefanović pre nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dana najavio da će državna platforma o Kosovu i Metohiji biti predstavljena javnosti u narednih nekoliko nedelja, sagovornici „Politike” iz vladajućih stranaka nisu čak ni nezvanično mogli da kažu bilo šta o njoj, a politički analitičari su otvoreno rekli da misle da u ovom trenutku ta platforma i ne postoji.
Stefanović u intervjuu za „Novosti” nije otkrio mnogo toga: rekao je da bi platforma za KiM trebalo da predvidi „crvene linije” koje Srbija ne može da pređe i da, istovremeno, da smernice pregovaračima u predstojećem dijalogu sa Prištinom, o čemu će se raspravljati u skupštini.
Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić kaže za „Politiku” da on ne zna sadržinu te platforme, ali da je gore što ni vlada to ne zna. „Postoje razmimoilaženja između predsednika Tomislava Nikolića i premijera Ivice Dačića. Ketrin Ešton je htela da se to brzo okonča nekom međunarodnom konferencijom, da se da nešto veća autonomija severu od sadašnje. Dačić je to odbio u Briselu i sada će se posle posete Njujorku videti kako stoje stvari. Ne verujem da će tu platformu doneti pre oktobarske posete Hilari Klinton”, kaže Todorić.
Na pitanje kako on vidi novu kosovsku platformu koja bi trebalo da zadovolji mnoge političke aktere ukoliko se zaista teži konsenzusu, Todorić kaže da se prvo mora rešiti pitanje ko odlučuje u Beogradu. „Trenutno postoji razmimoilaženje – da li treba ići na brzo završavanje ovog posla preko međunarodne konferencije ili neke šatl diplomatije ili da se to opet oteže kroz neke pregovore”, zaključuje Todorić.
Istoričar i politički komentator Dragomir Anđelković smatra da je trenutno u toku opipavanje pulsa velikih sila i raspoloženja javnog mnjenja, pa će se u tim okvirima videti kako da se „spakuje” platforma koju su najavili, a za koju on misli da još ni ne postoji.
„Verovatno će platforma biti takva da se ne zamere ni velikim silama ni javnom mnjenju, da se otvori prostor za razne mogućnosti kasnije”, kaže Anđelković i dodaje da se konsenzus može postići samo oko nečega što nije sasvim jasno definisano: svi će ostati pri floskuli da nema podele Kosova, na severu je neprihvatljiva vlast kosovskih Albanaca, u daljem toku pregovora videće se do čega će se doći, pa u krajnjoj instanci građani mogu da donesu odluku.
Jedinstvenog stava u vezi sa budućim pregovorima Beograda i Prištine još nema ni između EU i SAD. Kako javlja dopisnik Bete iz Brisela, pozivajući se na poverljive izvore iz Evropske komisije, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton će se tokom zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku konsultovati u vezi sa Kosovom sa državnom sekretarkom SAD Hilari Klinton. Poznato je da predstavnice ova dva politička bloka imaju različite sfere uticaja i različite koncepte rešavanja ovog pitanja.
Ovi međunarodni diplomatski izvori tvrde da je trenutno nepoznanica na koji način bi se mogao odvijati politički vid dijaloga, s obzirom na to da je kosovski premijer Hašim Tači neprihvatljiv sagovornik. Betini poverljivi evropski i američki zvaničnici smatraju da je upravo Tači najpogodnija ličnost koja može da garantuje očekivani uspeh i sprovođenje rezultata nastavka dijaloga Beograd–Priština.
Na pitanje kako očekuje da će nove vlasti reagovati na pritiske EU i SAD, Anđelković kaže da su pritisci prisutni u kontinuitetu još od bombardovanja, ali da svedoče o jednoj važnoj stvari: „To što smo pod pritiskom govori da oni koji su uspostavili ovakvu realnost na terenu ipak ne mogu da završe taj posao bez naše saglasnosti. U tome je šansa da tražimo ustupke”. Povodom stepena otpornosti vladajućih stranaka, naš sagovornik kaže da je članstvo mnogo manje pragmatično od vrha i da postoji čitav niz ograničenja da, čak i kada bi hteli, neke ustupke ne bi mogli tako lako da izvedu.
--------------------------------------------------------------------------
Anđelković: Podela je prazna priča
Komentarišući obnovljene predloge o podeli Kosova i Metohije, Anđelković smatra da je u pitanju ispipavanje reakcija jedne i druge strane. Podela je verovatno najracionalnije rešenje, ali ne podela u kojoj se Srbiji nudi samo sedam-osam odsto teritorije, koliko je sever, nego bi ta podela trebalo da podrazumeva rešenje kojim bi bili zadovoljni i Srbi. „Da bi došlo do teritorijalne podele, moralo bi da se postavi pitanje imovine EPS-a, vlasništva nad ugljenokopima i drugimsrpskimpreduzećima. Dakle, postoji čitav niz stvari koje nam niko ne nudi. Podela je prazna priča,i kada bismo mi hteli, a druga je stvar što ne treba da je prihvatimo na ovakav način”, zaključio je Anđelković.
B. Mitrinović
objavljeno: 21.09.2012.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
