Hilari Klinton
Hilari Klinton

Hilari Klinton rođena 26. oktobra 1947. godine u Čikagu, Ilinois Sjedinjene Američke Države je političarka, i kandidat Demokratske partije za predsednika Amerike na izborima 2016. godine.

Po religijskoj pripadnosti je metodist, živi u Njujorku. Hilari je nekadašnja državna sekretarka, senatorka iz države Njujork, i prva dama SAD. Odrasla je u porodici srednje klase u predgrađu Čikaga Park Ridžu. Pohađala je Velsli koledž nakon čega je nastavila da studira prava na Jejlu, gde je upoznala svog budućeg supruga Bila Klintona. Dugo se godina bavila građanskim aktivizmom, a bila je i profesor prava u Arkanzasu. Nakon drugog mandata Bila Klintona postala je senatorka države Njujork u američkom Kongresu. Bila je kandidat za Predsednika SAD 2008. godine kada je izgubila od Barake Obame nominaciju za kandidaturu Demokrata posle teške i duge kampanje.

Na poziv Predsednika Obame postaje državni sekretar u njegovom prvom mandatu, nakon čega se povlači kako bi spremila kandidaturu za nove izbore. Kandidaturu je objavila 2015. godine u aprilu i bila je prva među demokratskim kandidatima. Važi za favorita za demokratsku kandidaturu na izborima i glavnog favorita da postane Predsednica SAD. Najviše novca je prikupila u kampanji. Deo kampanje je bio obeležen pitanjima korišćenja imejla na privatnom serveru dok je bila državna sekretarka i odgovornošću zbog napada na američku ambasadu u Bengaziju u Libiji. Hilari Klinton važi za liberalnog kandidata u oblasti prava i sloboda. Zalaže se za pravo na abortus i istopolne brakove. Donekle je protiv preteranog upliva religije u javnu sferu. Dok u vrelini leta neumorno vodi predizbornu kampanju za Belu kuću Hilari Rodam Klinton je već u jednoj disciplini do nogu nadmašila svoje konkurente o njoj je napisano pedesetak knjiga i deset naučnih radova. O Hilari su do sada najviše pisali ljuti neprijatelji Klintona, njegove administracije pa i demokratske stranke u celini. Za njih je Hilari bila američka Evita i ledi Magbet iz Litl Roka, za mnoge glavna grešnica uz Džordža Soroša što je levica zavladala demokratskom partijom.

Za svoje političke istomišljenike i strasne navijače Hilari je oličenje onog najboljeg na američkoj javnoj sceni briljantna, izuzetno obrazovana, neumorna. To su oni glasovi koji su odavno poručivali da je u Beloj kući pogrešni Klinton da je ona bolji i jači deo čuvenog političkog i bračnog tandema i politička megazvezda bez konkurencije.

Iako je Hilari već 16. godina na nacionalnoj sceni, i svi su medijski reflektori nemilosrdno uprti u nju za mnoge ona je ostala teška enigma i velika zagonetka. Do Hilari nije lako dopreti američka je političarka i pretpostavljeni kandidat Demokratske partije za Predsednika SAD na izborima sledeće godine. Prva je kandidatkinja koja je stekla ovaj status za jednu veću američku partiju. Funkciju 67. državne sekretarke SAD je obavljala od 2009. do 2013. godine, juniorska senatorka iz Njujorka bila je od 2001. do 2009. godine, prva dama SAD za vreme mandata Klintona od 1993. do 2001. godine, prva dama Arkanzasa od 1983. godine do 1992. godine. Kao državna sekretarka radila je u Obaminoj administraciji od 2009. do 2013. godine. Hilari je odreagovala na stanje vezano za Arapsko proleće pri čemu se zalagala za vojnu intervenciju NATO u Libiji. Preuzela je odgovornost za bezbednosne propuste koji se odnose na napad u Bengaziju 2012. godine obrazloživši da nije imala direktnu ulogu u osiguravanju konzulata pre nego se desio napad. Napustila je Obaminu administraciju na kraju njegovog prvog mandata zatim piše svoju petu knjigu i počinje da drži plaćene govore pre objavljivanja svoje druge predsedničke kandidature, sada za izbore 2016. godine.

Kada je Hilari Klinton napustila Stejt department ona po prvi put postaje privatno lice posle trideset godina. Od 2013. godine zajedno se sa ćerkom pridružuje mužu u radu sa fondacijom koja nosi ime Fondacija Bila, Hilari i Čelsi Klinton. Ovde se fokusira na napore razvoja u ranom detinjstvu uključujući se u inicijativu pod imenom Suviše mali za neuspeh.

Svoju popularnost Hilari objašnjava kao nastojanje da postoji određena doslednost između onoga što je ona i što radi, nastavlja sa dobrim rezultatima, u Galupovoj anketi za najcenjenijeg muškarca i ženu u 2015. građani Amerike proglasili su je najcenjenijom ženom.


Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Izvor: Vostok.rs, 25.Maj.2017, 11:05

Simonjanova: RT i Sputnjik su favoriti u Beloj kući

Simonjanova: RT i Sputnjik su favoriti u Beloj kući

Glavna i odgovorna urednica međunarodne informativne agencije „Rosija sevodnja“ Margarita Simonjan prokomentarisala je reči šefa izbornog štaba Hilari Klinton Džona Podeste o tome da pres-služba Bele kuće koristi ruske medije kao izvor informacija, rekavši da su upravo RT i Sputnjik, po svemu sudeći, favoriti u Vašingtonu. „RT i Sputnjik su favoriti u Beloj kući. To je...

Detaljnije >>


Izvor: B92, 24.Maj.2017, 20:15

"RT i Sputnjik omiljeni izvor informacija Beloj kući"

RT i Sputnjik omiljeni izvor informacija Beloj kući

Šef predizbornog štaba Hilari Klinton Džon Podesta izjavio je u intervjuu za „Vašington post” da su RT i "Sputnjik" omiljeni izvori informacija u Beloj kući.. Odgovarajući na pitanje o istrazi o „ruskom mešanju“ u izbore u SAD, Podesta je rekao: „Znamo da Rusija aktivno radi u tom pravcu —...

Detaljnije >>

Izvor: Kurir, 24.Maj.2017

(VIDEO) KRIVIČNA TUŽBA PROTIV HILARI KLINTON: Ti si kriva što su nam ubili sinove!

(VIDEO) KRIVIČNA TUŽBA PROTIV HILARI KLINTON: Ti si kriva što su nam ubili sinove!

.. "Nemarno postupanje" s povreljivim informacijama direktno je doprinelo pogibiji naših sinova, obrazložili su u tužbi Patriša Smit, majka poginulog Šona Smita, koji je u američkomkonzulatu u Bengaziju bio u Službi za informacije, i Čarls Vuds, otac Tajrona Vudsa, koji je tamo radio na ugovor Tada su ubijene 22 osobe. Smitova i Vuds tužili su Klintonovu sudu u Kolumbiji zbog toga što je svojim greškama izazvala smrt njihovih sinova, kao i za klevetu i namerno...

Detaljnije >>

Izvor: B92, 23.Maj.2017, 20:58

Vikipedija povezala Hilari Klinton i Hitlera

Vikipedija povezala Hilari Klinton i Hitlera

Članak na Vikipediji pod naslovom „Bibliografija Hilari Klinton“ je na 16 sati preusmeravao čitaoce na opis knjige „Moja borba“ (Majn kampf) Adolfa Hitlera.. Sudeći po aj-pi adresi urednika koji je poslednji unosio izmene u tekstu, šaljivdžija je državljanin Sjedinjenih Američkih Država, prenosi portal „Mešabl“. Moderatori duže vreme nisu ispravljali grešku, a kasnije se ispostavilo da je članak u originalni oblik vratio urednik-volonter.

Detaljnije >>

Izvor: Kurir, 23.Maj.2017

BIOGRAFIJA HILARI KLINTON POVEZANA SA MAJN KAMPFOM: Greška na Vikipediji brzo ispravljena

BIOGRAFIJA HILARI KLINTON POVEZANA SA MAJN KAMPFOM: Greška na Vikipediji brzo ispravljena

.. Sudeći po aj-pi adresi urednika koji je poslednji unosio izmene u tekstu, šaljivdžija je državljanin Sjedinjenih Američkih Država, prenosi portal "Mešabl". Moderatori duže vreme nisu ispravljali grešku, a kasnije se ispostavilo da je članak u originalni oblik vratio urednik-volonter. Predstavnik "Vikipedije" rekao je da se ovakve promene obično ispravljaju za nekoliko minuta, ali se ispostavilo da je članak o životu bivše američke predsedničke...

Detaljnije >>

Izvor: Vesti-online.com, 23.Maj.2017

Vikipedija povezala Hilari Klinton i Hitlera

Vikipedija povezala Hilari Klinton i Hitlera

Članak na Vikipediji pod naslovom "Biografija Hilari Klinton" na engleskom jeziku je na 16 sati preusmeravao čitaoce na opis knjige "Moja borba" (Majn kampf) Adolfa Hitlera.. Sudeći po aj-pi adresi urednika koji je poslednji unosio izmene u tekstu, šaljivdžija je državljanin Sjedinjenih Američkih Država, prenosi portal "Mešabl". Moderatori duže vreme nisu ispravljali grešku, a kasnije se ispostavilo da je članak u originalni oblik vratio urednik-volonter.

Detaljnije >>

Izvor: Radio 021, 23.Maj.2017

Vikipedija na kratko povezala Hilari Klinton i Adolfa Hitlera

Vikipedija na kratko povezala Hilari Klinton i Adolfa Hitlera

Članak na Vikipediji pod naslovom "Biografija Hilari Klinton" na engleskom jeziku je na 16 sati preusmeravao čitaoce na opis knjige "Moja borba" (Majn kampf) Adolfa Hitlera.. Sudeći prema IP adresi urednika koji je poslednji unosio izmene u tekstu, šaljivdžija je državljanin Sjedinjenih Američkih Država. Moderatori duže vreme nisu ispravljali grešku, a kasnije se ispostavilo da je članak u originalni oblik vratio urednik-volonter. Predstavnik Vikipedije...

Detaljnije >>