Izvor: B92, 03.Maj.2012, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Change.org: buna protiv bankara i rasista
Sajt „Change” je u poslednjoj godini organizovao 800 uspešnih akcija za promene u društvu, od ukidanja taksa do zaštite radnika u Kini.
Kada je Time magazin nedavno uvrstio Bena Retreja (31) u sto najuticajnijih ljudi na svetu, mnogi čitaoci su se zapitali ko je uopšte on. Uredništvo magazina imalo je spreman odgovor – možda ovaj Amerikanac nije toliko poznat, ali zato njegov sajt www.change.org sigurno jeste najpoznatiji onlajn organizator društvenih promena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ovaj sajt je mesto na kome šest miliona korisnika svakog meseca pokreće oko 10.000 inicijativa. Posetioci se zalažu za različite društvene ciljeve od pravedne trgovine do poštovanja prava LGBT populacije. Oni su prepoznali neki socijalni problem i imaju volju da se posvete rešenju, ali im često nedostaje organizacija i saradnja sa medijima. Tu nastupa Change.
Pomažu i velikima, ali za novac
Usluge koje pruža Change besplatne su za pojedince, ali ne i za velike organizacije i grupe. Klijenti kao što su Amnesty International moraju da plate da bi im sajt vodio kampanju.
Tako je ovaj portal od neprofitne organizacije koju je od kuće vodilo sedmoro ljudi postao firma sa sto zaposlenih. Osnivač ističe da su socijalno odgovorna kompanija koja osim zarade misli i na dobrobit društva.
Sajt sastavlja zahteve i molbe namenjene kompanijama, piše objave za medije, zakupljuje prostor na društvenim mrežama i organizuje i druge savesne građane u lokalnoj sredini.
"Pokušavamo da promenimo odnos snaga između pojedinaca i velikih organizacija", objasnio je Retrej.
U 800 uspešnih akcija u poslednjoj godini dana ubraja se i to što je Change svojim peticijama, molbama, zahtevima i kampanjom na Facebooku i Twitteru stao na crtu čak i gigantima kao što su Banka Amerike i telekomunikaciona kompanija Verizon.
Pošto je portal zatrpao elektronske sandučiće ovih korporacija pismima gnevnih korisnika, obe su odustale od nametanja novih taksi za svoje usluge.
Change je okupio i 250.000 ljudi koji su od Applea zahtevali da poboljša fabričke uslove u svojim pogonima u Kini, posle čega je kompanija javno obećala da će voditi više računa o radnicima.
Snaga koja se pokrene kada ljudi imaju mogućnost da se brže i efektnije organizuju sa drugima bez presedana je u ljudskoj istoriji" ocenio je Retrej.
Sajt Change, registrovan u Vašingtonu i San Francisku, razvijao se u vreme kada je Barak Obama ulazio u Belu kuću na krilima promene, ubeđujući Amerikance da mnogo toga u njihovom društvu ne valja.
Najveći uspeh postigao je u poslednje dve godine kada su širom Amerike i sveta nezadovoljni građani koristili internet za organizaciju borbe, od „arapskog proleća” do pokreta „Okupiraj Volstrit”.
Ima i nerazumnih zahteva
Među mnogobrojnim zahtevima ima i neozbiljnih kao što je molba da se jednoj zvezdi porno filmova obezbedi šou program na TV, ali i nedostižnih kao što je pismo u kome se od Baraka Obame traži da iskoreni glad u svetu.
Sajt ohrabruje posetioce da pokrenu akciju za rešavanje bilo kog društvenog problema, ali i ističe da samo razumni ciljevi mogu da okupe veliki broj istomišljenika koji će se organizovati i tražiti svoja prava.
Ono što je osnivača Chage-a uvelo u Time-ovo društvo ljudi koji menjaju svet jeste činjenica da nije pokrenuo sajt entuzijasta, već profesionalaca koji kao predstavnici za štampu, organizatori i lobisti pomažu da se ostvari nečija dobra namera.
Njihov moto je da na lokalnom nivou nagrizaju globalne probleme. Jedan portal ne može da reši krizu na hipotekarnom tržištu, ali može da proba da pomogne članu zajednice koji ostaje bez krova nad glavom. Tako su pokrenuli peticiju za pomoć učiteljici iz Kalifornije koja je pala, povredila kičmu i zbog toga ostala bez posla, a samim tim i novca za plaćanje stambenog kredita. Već je 40.000 Amerikanaca potpisalo molbu zajmodavcu da učiteljicu ne izbaci iz kuće koju ne može da otplati.
Portal posvećen promenama sada vodi i akciju protiv kompanija Lindt i Ferrero tražeći od njih da se odreknu upošljavanja dece.
Aktuelan je i zahtev da se na posao u školi u Mičigenu vrati jedna nastavnica. Ona je dobila otkaz kada se saznalo da je đacima pričala o rasno motivisanom ubistvu crnog dečaka Trejvona Martina koga je nedavno na Floridi ubio sumnjičav komšija zadužen za održavanje reda u kraju.
