Izvor: Politika, 18.Nov.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina sve dalje od EU
„Sada ili nikada!“Ovako je predstavnik misije evroparlamenta Aleksandar Kvašnjevski ocenio šanse Ukrajine da 28. novembra potpiše Dogovor o pridruživanju sa EU, na samitu „Istočnog partnerstva“ u Vilnjusu.
„Izostanak potpisa značio bi odlaganje celog posla za nekoliko godina. Moglo bi se čak reći da se u sledeće dve godine niko u EU neće ni baviti bivšom sovjetskom republikom. U narednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godini predstoje izbori za Evropski parlament, a 2015. i u samoj Ukrajini“.
Pesimizam Kvašnjevskog zasnovan je na odluci ukrajinskog parlamenta, Vrhovne rade, da odloži raspravu o zakonu kojim bi bivša premijerka Julija Timošenko bila puštena iz zatvora, što zahteva EU.
Nespremnost da pomiluje Timošenkovu jasno je izrazio predsednik Viktor Janukovič stavom da svi građani moraju da pred zakonom odgovaraju na jednak način. Bivša premijerka osuđena je na sedam godina zatvora pod optužbom da se bavila mešetarenjem u prodaji ruskog gasa. Zapad je odluku suda u Kijevu ocenio kao političku.
Odluka ukrajinskog parlamenta u velikoj meri će ugroziti najave Kijeva da bi svoju sadašnju političku i privrednu vezanost za Moskvu mogao da zameni konkretnijom saradnjom sa EU. Sa druge strane, kako pokazuju najnovija sociološka istraživanja, nepotpisivanje dogovora moglo bi da stvori nemale probleme aktuelnoj vlasti, pa čak i da inicira nove nerede slične „narandžastoj revoluciji” iz 2004.
Poziv na masovni miting nezadovoljstva građanima su već uputile opozicione partije: Batkovščina, UDAR i Svoboda. Miting je zakazan za podne, 24. novembra u centru Kijeva.
Ukoliko u Vilnjusu ipak potpiše dogovor sa EU, to ne znači da će Ukrajini laknuti. Tek onda je čekaju velike promene, i to suštinske, pa i dodatni pritisci sa strane Moskve i članica Carinske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan i Jermenija).
„Neodlučnost Ukrajine može da se tumači i kao pobeda ruskog predsednika Vladimira Putina”, komentariše londonski „Gardijan”.
Reč je o ozbiljnom geopolitičkom izboru koji bi trebalo da omogući Ukrajincima da stvore bolju i efikasniju državu. To podrazumeva prihvatanje evropskih pravila igre.
Da li su Ukrajinci na to spremni?
„U Ukrajini se oseća negativna tendencija u ekonomiji, ne postoji društveni konsenzus. I, što je najvažnije, ljudi više ne žele ovde da žive”, kaže sociolog Jevgenij Kopatko. ”Za 22 godine od sticanja nezavisnosti broj žitelja opao nam je za 7,5 miliona. Ljudima je svega dosta, hoće da odu, bez obzira na to koja partija će biti na vlasti. Ukoliko se naša politička elita ne dogovori, imaćemo velikih problema”.
Prema ocenama eksperta Vitalija Bala, sadašnja katastrofalna situacija u ukrajinskoj ekonomiji ne može dugo da traje. Nakupila se kritična masa grešaka za koje on pre svih krivi vladu Nikolaja Azarova.
„Ili ćemo da dobijemo ’veštačko disanje’ potpisivanjem dogovora sa Evropom, ili će se sve urušiti u nekontrolisani haos”.
Puštanje Timošenkove na slobodu i njen odlazak u Nemačku na lečenje, jedan je od jasnih uslova Brisela za potpisivanje Dogovora o pridruživanju sa EU. Rok za konačnu oduku Kijeva jeste 28. novembar.
Ukrajinski parlamentarci su već saopštili da oni svoj deo posla mogu da obave u roku od dva sata, ali tek ukoliko to od njih zatraži šef države.
Nema sumnje da je dugo putovanje u Evropu u najvećoj meri usporeno tokom nedavnih tajnih pregovora Putina i Janukoviča, kada je ukrajinskom lideru obećana dodatna šansa da utiče na trgovinski položaj Ukrajine među zemljama postsovjetskog prostora.
Moskva je pojačala aktivnosti ne samo prema Kijevu, već u tom svetlu treba tumačiti i nedavnu odluku Jermenije da uđe u Carinsku uniju sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Time se Jerevan definitivno odrekao planova za prisajedinjenje evropskoj porodici.
Ovo ne znači kraj nadanja u EU da će privući Ukrajinu. Smatra se da će Janukovič do poslednjeg trenutka da igra na tankoj žici u nadi da bi od Evropljana mogao da izvuče još neke pogodnosti, pošto ih je već dobio od Putina.
Ukrajina je najveća evropska država posle Rusije, sa blizu 50 miliona stanovnika, što znači ogromno tržište, jeftinu radnu snagu i nemala prirodna bogatstva, posebno kada je reč o poljoprivredi i rudama.
Na zasedanju Saveta EU, zakazanom za 18. novembar, trebalo bi da se konačno proceni da li je bivša sovjetska republika spremna i kvalifikovana da krene u savez sa Unijom. Posle odluke ukrajinskih parlamentaraca, ta spremnost je u očima Zapada svakako opasno dovedena u pitanje.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 18.11.2013.
