Izvor: Politika, 20.Mar.2014, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U skupštini će vladati evrosaglasje
Prvi put od kako je započet proces pridruživanja EU, evroskeptici, a takvih je trećina građana, neće imati svoje predstavnike u parlamentu
Ko će biti opozicija u Narodnoj skupštini još se ne zna, ali ko god da bude, u parlamentu će vladati potpuno jednoglasje u pogledu evropskog puta naše zemlje. Sve stranke su čvrsto opredeljene za ulazak u Evropsku uniju. Prvi put otkako je započet proces pridruživanja, evroskeptici, a takvih je trećina građana, neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imati svoje predstavnike u skupštini. Ili kao što je juče Vojislav Koštunica u tekstu ostavke na mesto predsednika DSS-a objasnio – „srpski glas” se više neće čuti u parlamentu.
Većina analitičara smatra da nije dobro što su oni ostali van institucija, pošto svoje argumente protiv evropskog puta neće imati gde da iznesu, pa im preostaje neka vrsta individualnog delovanja, a protesti zbog raznih pitanja, nisu dobri ako su učestali.
Odmah po objavljivanju prvih relevantnih rezultata izbora, počela su poređenja novog skupštinskog saziva sa onim iz devedesete godine i to, ako se govori o odnosu snaga, nije preterivanje. Naprednjaci nisu osvojili 194 poslanička mandata kao SPS na prvim višestranačkim izborima, već „samo” 158, ali imaju šansu da formiraju parlamentarnu većinu koja bi imala 231 poslanika i činile bi je sve stranke osim DS-a. To je prilično izgledna mogućnost, s obzirom na to da se svi utrkuju da postanu deo vlasti, ako „Vučić odluči da nas pozove”. Ako Aleksandar Vučić stvarno odluči da prihvati „ponude”, naša opozicija imaće svega 19 poslanika, koliko ih ima Demokratska stranka.
Premalo je to da bi se vlast nešto posebno uzbuđivala i ako bi se DS „ubio” od kritikovanja, tim pre što će demokrate podržavati, kako su činile i u prethodnom sazivu i kako su najavile da će činiti i ubuduće, sve što ima veze sa evrointegracijama i što će ubrzati naš put u EU.
Dakle, imaćemo potpuno jednoglasje u parlamentu po pitanju ulaska u EU. Da ne ulazimo u to ko je kriv što trećina Srbije, koja je evroskeptična, neće imati nikoga ko će izneti argumente protiv tog puta, iako su stranke koje su protiv EU dobile, sve ukupno, lep broj glasova. Nije to malo građana.
Prema oktobarskom istraživanju Nove srpske političke misli, 53,7 odsto građana podržava ulazak u EU, 31 odsto ne podržava, a 15,2 odsto nema stav. Prema istraživanju vladine Kancelarije za evropske integracije, koje je objavljeno 29. januara, na referendumu bi 51 odsto građana glasalo za ulazak u EU, 22 odsto bi bilo protiv, 20 odsto ne bi glasalo, a sedam odsto ne zna šta bi odgovorilo. Veliki je to broj građana bez mogućnosti da se njihov glas čuje u parlamentu. Da li ćemo mi uopšte imati opoziciju?
Sociolog Vesna Pešić kaže da to što su svi u parlamentu za EU predstavlja generalnu orijentaciju i to nije predmet koji se neprekidno rešava u skupštini. Pešićeva ističe i da, iako postoji generalna orijentacija, na konkretnim stvarima može biti mnogo sporova, pa i u EU postoje leve i desne stranke, prema tome generalna orijentacija ne mora da znači jednoumlje. Ona, kako kaže, ne vidi da je to što u parlamentu nema nikoga ko bi predstavljao evroskeptike, neki problem. Pešićeva ističe: „Mi smo toliko daleko od EU da ne vidim kako bi taj parlament mogao biti oštećen zato što nema onih koji su protiv EU. Mislim da je dobro da oko nekih stvari postoji visoka saglasnost u društvu. Protivnici EU će se čuti, pisaće po novinama. Nama je mnogo veći problem što naš parlament ne kontroliše vladu.”
Za razliku od Pešićeve, Miljenko Dereta, osnivač NVO Građanske inicijative, kaže da nas ovakvi rezultati vraćaju u vreme pre višestranačja, nije se slavilo, nego su izbori obavljeni kao deo posla, znalo se ko pobeđuje i da se ništa posle toga neće promeniti. On tvrdi da nije tačno da se nevladine organizacije nisu oglašavale ovim povodom i dodaje: „Zapitajte se šta ima u medijima od onoga što NVO komentarišu. Jedna od posledica ovih izbora biće i smanjena hrabrost i sloboda štampe i medija uopšte.” Dereta kaže i da je loše to što u parlamentu nema predstavnika evroskeptika, sve opcije koje postoje u društvu treba da budu zastupljene na adekvatan način.
On naglašava: „Sa ovakvom podelom mandata strepim i za sudbinu civilnog sektora u našem društvu, zato što ovi koji imaju apsolutnu većinu nemaju naročito veliko iskustvo u komunikaciji sa NVO i da ne razumeju njegovu ulogu u evrointegracijama, a ona je velika. Što se evroskeptika tiče, naći će oni način da se čuju i to će biti društvene mreže, možda ulica, to je prostor koji im je ostavljen. Mediji bi morali imati svoju ulogu u tome, ali mediji kod nas često ne rade ono što bi trebalo, nego ono što je komotno, bezbedno i, rekao bih, finansijski oportuno. Mi smo devedesete imali obrnutu situaciju, svi koji su bili protiv ratova i nacionalizma nisu imali prostor da to iskažu. Prema tome, ovo je samo druga strana istog novčića, a to je manjak demokratije.”
Analitičar Dragomir Anđelković misli da je ključni problem ne samo opozicija, nego i njen kvalitet.
„U prvom višestranačkom skupštinskom sazivu imali smo malu, ali kvalitetnu opoziciju, ljude sa idejama i sposobnošću da se za njih bore, pa je i efekat bio veliki. Problem je što mi sad nemamo opoziciju koja zastupa neke suštinski drugačije ideje od preovlađujućih. Za Srbiju je mnogo veća šteta što DSS, takav kakav je, ili neka druga slična opcija, nije ušao u parlament, da se i to mišljenje čuje i da se glasovi nemalog broja građana institucionalno artikulišu. Ovako će ti stavovi biti izraženi vaninstitucionalno, a za sistem bi bilo bolje da je drugačije. Njima sada preostaje neka vrsta individualnog delovanja, koliko je moguće, u medijima i – ulica. Protesti i, uslovno rečeno, okupljanja nisu dobri ako su učestali, a ako jedna populacija nema drugi modalitet izražavanja, ona će to raditi”, kaže Anđelković.
Demokratska stranka Srbije, koja je u raspuštenom parlamentu jedina zastupala stav da Srbija ne treba da uđe u EU, na ovim izborima nije uspela da uđe u parlament, kako će i gde braniti svoje argumente? Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a, kako kaže, ne računa na medije, s obzirom na medijske prilike, a i kad smo bili u parlamentu nismo imali medijsku promociju baš zbog stavova koje zastupamo. Samardžić zaključuje: „Čisto sumnjam da će se glas protiv EU čuti. Sada je idealna situacija jednoumlja, tako da ćemo svi biti za ’svetlu’ evropsku budućnost. Mi ćemo raditi naš posao, ali sumnjam da će to dopirati do građana.”
Mirjana Čekerevac
objavljeno: 20.03.2014.
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica
