Izvor: Radio 021, 13.Sep.2016, 08:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tonemo ka totalnoj bedi
Pad nivoa cena svih proizvoda i usluga u Srbiji spram prosečnih cena u zemaljama Evropske unije pokazuje da kupovna moć kontinuirano opada i da gro stanovništva tone u siromaštvo.
Naime, trenutno nivo cena svih roba i usluga u Srbiji je tek 45,1 odsto u poređenju sa prosečnim nivoom u zemljama Evropske unije.
Niže su jedino u Albaniji i Makedoniji, dok su u Bugarskoj više tek za procentni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << poen. Na nivou ispod 50 odsto spram nivoa u EU su još BiH, Crna Gora i Rumunija. Vidi se da je u pitanju geografski povezan najsiromašniji kutak Starog kontinenta.
Usluge više nego jeftine
Robe se nekako drže na 64, dok su cene usluga tek 31 odsto analognih cena u EU. Statistika kaže da su usluge u našem državnom zdravstvu i školstvu depresirane, kao i cene vodosnabdevanja i energije, mada su pojedine opštine, posebno Novi Sad i Subotica, cene pijaće vode približili evropskim.
Ovakav trend u glavnim sektorima traje veoma dugo. Poslednje decenije prošlog veka cene su povremeno bile i ispod 25 odsto, a krajem dvehiljadite iznosile su 30,4 odsto evropskih. Narednih sezona su rasle, možda prebrzo, i krajem 2008. godine dostigle skoro polovinu evropskih.
Nevolja je što je rast baziran na povećanju domaće potrošnje i uvećanju kreditne zaduženosti preduzeća i građana, a ne na rastu prozvodnje i izvoza.
Sažimanje tržišta
Sa svetskom krizom, tržište se sažima i preduzeća umanjuju tražnju za novim kreditima, građani ostaju bez posla ili postaju oprezniji u kupovini, strahujući da lako mogu ostati bez plate. Potražnja je pala, time i cene.
Za sedam godina inače nizak nivo dodatno je pao na 45,1 odsto prosečnih evropskih. Unazad godinu dana pad je pola procenta i vlast ističe da je usporavanje posledica niske inflacije i stabilnog kursa dinara. U ovom periodu jedino su uvećane cene voću, usled rasta izvoza, i državnom regulativom duvanu i fiksnoj telefoniji.
Vlast procenjuje da čuva socijalni mir, mada je uporedo sa padom cena urušen i kvalitet usluga svim javnim službama. Delimično se obnavljala skupa medicinska tehnologija po bolnicama i institutima, povremeno komunalni sistemi.
Međutim, već 30 godina nismo izgradili novu elektranu, mada ćemo uskoro morati zatvoriti elektrane snage 1.700 megavata. Skupu ekološku transformaciju smo u celosti odložili za neka buduća vremena. Putevi i, naročito pruge su izraubovani, komunalna infrastruktura nam je zastarela i ruinirana, penzioni fond praktično ne postoji.
Biće potrebno godinama ulagati znatan novac da bismo se približili slabije razvijenim evropskim državama i u narednih šest, sedam godina nije realno očekivati povećanje zarada i penzija.
Prezadužena država
Nagli pad investicija, zastoj privatizacije krajem 2008. godine i smanjena domaća potražnja redukovali su potražnju. Kako je vlast istrajavala u naporima da opstane, izlaz je nađen u zaduživanju države.
Od početka 2009. do kraja 2015. državni dug je sa 8,2 narastao na 24,7 milijarde evra; najveći deo novozaduženja potrošen je na dopunu penzijskog fonda kako bi mirovine bile redovno isplaćivane i na pokrivanje gubitaka javnih i preduzeća u restrukturiranju.
Možda je građanima bilo ugodno da u vreme ekstremno visokih cena energenata plaćaju nisku cenu parnog grejanja i struje, ali silno zaduživanje bez izgradnje ijednog privrednog subjekta je samorazarajuća ekonomska politika. Prebacivanje milijardu evra akumuliranog duga RTB "Bor" na teret države, odnosno poreskih obveznika, ilustruje pogubne efekte višedecenijskog navodnog čuvanja socijalnog mira u jednom, istina ogromnom, preduzeću.
Drastičan pad kupovne moći
Šta nam, dakle, pokazuje jeftinoća, mereno evropskim aršinom, u Srbiji?
Pre svega da su građani toliko osiromašili da će, bez većih investicija i masovnijeg zapošljavanja, kupaca biti sve manje, a da će kupovna moć drastično opadati, toliko da će mnoga od preostalih preduzeća koja se oslanjaju na domaće tržište sve brže kolabrirati. Kako je i država daleko prekoračila kapacitete zaduživanja, neće se moći živeti prebacivanjem sadašnjih troškova budućim generacijama, onima kojima zapadne vraćanje državnih kredita.
Stoga nam sve niži nivo cena ukazuje da predstoji težak period za veliku većinu stanovništva Srbije, kada mnogima neće biti lako da izbegnu totalno siromaštvo.
Autor: Živan Lazić
