Izvor: B92, 16.Sep.2011, 06:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineska "nepristojna ponuda" Evropi
Beograd -- Najveći politički problem Evropske unije u ovom trenutku su dugovi, potvrdila je i nedavna "blagonaklona" ponuda Kine, praćena nepristojnim uslovima.
Kinezi su, naime, spremni da pomognu prevazilaženju problema u evrozoni, ali zauzvrat traže da od EU dobiju status "tržišne ekonomije"
I ne samo da su dugovi, mnogim sirotim zemljama toliko privlačnu Evropu učinili tako silno ranjivom na raznorazne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << igrarije finansijskih špekulanata nego su joj sasvim suzile prostor za svako političko delovanje.
I izložile je, zgranuti su komentatori uglednih listova širom Evrope, pedagoškim tiradama režima koje prepotentni evropski snobovi još diskvalifikuju kao autoritarne, dakle evropskih standarda nedostojne.
Prema podacima za 2010. godinu mastrihtskih kriterijuma o zaduženosti države - maksimalno 60 odsto BDP-a 2010. godine su se pridržavale samo Bugarska, Danska, Estonija, Finska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Poljska, Rumunija, Švedska, Slovačka, Slovenija i Češka, dakle uglavnom skandinavske i novoprimljene članice. Mastrihtskih kriterijuma o budžetskom deficitu - tri odsto bruto društvenog proizvoda - pridržavale su se tokom 2010. godine samo: Danska, Estonija, Finska, Luksemburg i Švedska.
I još gore od toga - jedna po jedna od evropskih država obraća se za pomoć upravo tamo, u autoritarni Peking, koji lagodno sedi na gomili od 3,2 biliona dolara rezervi kao što se Evropa koprca u mišolovci od mnogo više biliona dugova.
Da se politički ustupci neće moći izbeći, svedoče zaključci iz već pomenutog izveštaja EU o stanju dugova njenih članica u kome se navodi da je prosečna zaduženost evrozone 2010. godine iznosila 85,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, da će do 2012. godine ta zaduženost porasti na 88,7 odsto BDP, a onda malčice padati da bi se 2014. godine zadržala na još jako visokih 85,1 odsto.
"U evrozoni kao i u celoj EU između 2010. i 2014. godine malo se promena može očekivati u sektoru dugova", navodi se u tom izveštaju, a posmatrači skreću pažnju da je Evropska komisija dosad u svojim procenama, ma koliko u suštini nepovoljne bile, bila čak i suviše optimistična. Pa se takav, još gori, razvoj događaja očekuje i na ovom dužničkom terenu.
Zanimljivo je i da Evropa državama koje žele u evropsko društvo postavlja uslove kojih se države koje su već unutra nipošto ne pridržavaju. (vidi antrfile)
Merkel obećala da neće biti novog ''Liman bradersa''
Timoti Gajtner, sekretar američkog Trežerija (Ministarstvo finansija), takođe konstatuje da je kriza u evrozoni pre svega kriza političkog odlučivanja.
Pažnja sa kojom se u Vašingtonu prate zbivanja na drugoj strani Atlantika razumljiva je ako se ima u vidu da je prošle godine u Evropu otišlo 27 odsto od ukupnog američkog izvoza vrednog 492 milijarde dolara. U ovom bilansu pri tom nije učinak američkih multinacionalnih kompanija koje su registrovane u EU, a čiji je obrt 2010. tamo bio čak 2,75 biliona. Prema analizi MMF-a, evropska finansijska kriza bi rast američke ekonomije skresala za 0,7 odsto, što je velika suma ako se uzme u obzir da je njen rast u prvoj polovini ove godine iznosio samo 1,8 odsto.
On, ipak, "spušta loptu” ocenom da "nema šansi” da glavne zemlje Evrope dozvole da njihove vodeće finansijske institucije dožive sudbinu Liman bradersa, finansijske kuće sa Volstrita čiji je kolaps 2008. bio okidač za tadašnju finansijsku krizu.
Sjedinjene Države smatraju da Evropska unija poseduje načine da reši i prevlada dužničku krizu, ali i upozoravaju da se mora brzo delovati. Među zemljama koje bi trebalo da učine više, Timoti Gajtner navodi Nemačku.
"Sećam se da je nemačka kancelarka neprekidno ponavljala američkom predsedniku - 'Kod nas neće biti novog Liman bradersa'", kaže on i dodaje da Evropljani moraju da ulože više novca da ne bi utonuli dublje u krizu.
"To je njihov izazov, ali je Sjedinjenim Državama u interesu da pomognu Evropi da uspe i učinit ćemo sve što možemo kako bismo im pomogli", zaključio je Gajtner, ne precizirajući kako Vašington to planira da učini.
Gajtner je poslednjih nedelja veoma angažovan u evropskim poslovima: samo pet dana otkako se vratio sa sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka Grupe 7 u Marselju, otputovao je za Vroclav u Poljskoj, ovoga puta na sastanak sa kolegama iz svih 27 članica EU.
