Izvor: RTS, 26.Sep.2010, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska diplomatska služba
Od 1. decembra zvanično počinje da radi Evropska diplomatska služba sa Ketrin Ešton na čelu. Nova služba će omogućiti članicama EU da nastupaju na međunarodnoj sceni sa zajedničkom strategijom.
Nova Evropska diplomatska služba koju će predvoditi Ketrin Ešton treba zvanično da počne sa radom 1. decembra. Jedan od prvih izazova te službe biće dijalog Beograda i Prištine.
Zamišljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da novi diplomatski servis, predviđen Lisabonskom sporazumom, obezbedi Evropskoj uniji veću ulogu na međunarodnom planu i pomogne joj da oko strateških pitanja na globalnoj sceni govori jednim glasom.
U Njujorku ili na Bliskom istoku, Ketrin Ešton polako preuzima ulogu prvog evropskog diplomate.
"Evropska diplomatska služba je neophodna. Izazovi modernog sveta su takvi da zemlje članice ne mogu same na njih adekvatno da odgovore. Ona je, takoreći, hitna, ako hoćemo da se održimo u novom svetu", kaže poslanik u Evropskom parlamentu Elmar Brok.
EU još važi za ekonomskog džina, ali često i za političkog patuljka. Lisabonski sporazum uveo je svojevrsno evropsko ministarstvo spoljnih poslova, kako bi Evropa lakše zauzela mesto za koje veruje da joj pripada.
U zgradi nove evropske diplomatske službe pod istim krovom će raditi diplomate iz 27 zemalja članica. U jednom timu će raditi službenici Evropske komisije, Evropskog saveta i zemalja članica.
"To je revolucionarna promena, koja se ne dešava u jednom danu. Počela je usvajanjem Lisabonskog sporazuma, prošle godine, ali proći će možda cela decenija pre nego što budemo mogli da kažemo da imamo efikasnu i uticajnu diplomatsku službu", navodi Pjotr Kačinski iz Centra za evropske političke studije.
U početku kritikovana zbog neiskustva i malog ličnog uticaja, Eštonova sada stiče podršku. Dogovor sa Srbijom o rezoluciji o Kosovu navodi se kao njen prvi uspeh, i ujedno primer šta EU može da postigne kada radi zajedno, uprkos razlikama. Ipak, nema sumnje da će se ona tek suočiti sa mnogim otporima.
"Nije reč o tome da nam više ne trebaju nacionale politike. Evropska diplomatija mora biti zasnovana na individualnim politikama zemalja članica, ali onda ići napred sa zajedničkom strategijom", kaže poslanik u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda.
U suprotnom, briselski cinici kažu da će svetski lideri možda i dalje okretati broj Ketrin Ešton, ali da će umesto nje dobijati poruku: za poziciju Berlina pritisnite jedan, za poziciju Pariza dva i tako do 27.
