Izvor: Blic, 27.Jun.2012, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez velikih očekivanja uoči samita EU
Dužnička kriza u evrozoni sve je dublja, red zemalja koje nisu imale drugog izbora nego da zatraže finansijsku pomoć sve je duži, ali su očekivanja da će predstojeći samit EU iznedriti održiva rešenja ipak relativno niska.
Evropski lideri će se sutra i prekosutra okupiti u Briselu da bi razgovarali o načinima za rešenje evropske dužničke krize, ali realan plan rešenja nije na vidiku, budući da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postoje značajne razlike u mišljenjima kojim putem evrozona treba da se kreće.
Nemačka kancelarka Angela Merkel optužila je danas ostale evropske lidere da forsiraju obrnut redosled time što žele da izdavanje zajedničkih obveznica kao vid rešenja za krizu obave pre dogovaranja novog pooštravanja budžetske kontrole.
Neke evropske vlade pritiskaju Nemačku da odustane od protivljenja ideji ujedinjavanja dugova članica evrozone putem emisije zajedničkih obveznica.
"Plašim se da ćemo na samitu previše pričati o svim tim idejama za ujedinjavanje dugova, a premalo o unapređenju kontrole i strukturnim reformama.
Evroobveznice nisu samo neustavne u Nemačkoj, već su i ekonomski pogrešne i kontraproduktivne", ukazala je kanecelarka.
Kancelarka je priznala da će na samitu sve oči biti uprte u Nemačku, navodeći ipak da Berlin ne može da učini čudo, jer bi to imalo "nesagledive posledice" kod kuće i u Evropi.
Grčka želi da sastanak lidera iskoristi kao priliku da zatraži reviziju programa pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Nova vlada u Atini planira da zatraži produženje rokova za ispunjavanje dogovorenih ciljeva na 2016. sa 2014.
Španija je u ponedeljak i zvanično zatražila zajam za spas svojih posrnulih banaka, mada tačan iznos kredita još nije preciziran. Dve nezavisne revizorske kuće su prethodno procenile da će za dokapitalizaciju španskih banaka biti potrebno do 62 milijarde evra.
Zabrinutost u vezi sposobnosti Španije da zaustavi nagomilavanje svog duga usled teške recesije, da očisti svoj krhki bankarski sistem i ograniči prekomernu potrošnju autonomnih regiona, uzrokovala je da se ta zemlja nađe u središtu strahovanja u pogledu širenja krize u zoni evra.
Kipar je početkom nedelje postao peta članica evrozone koja je zatražila neki vid pomoći evropskih fondova za spas, nakon što je zatražio pomoć za svoje posrnule banke.
Ukoliko bi još neka velika zemlja, poput Italije, zatražila pomoć, postojeći fondovi za spas evrozone brzo bi bili ispražnjeni, izazivajući strahovanja da bi moglo doći do ekonomske katastrofe, prenele su agencije.
Povezane vesti: Barozo: Ukupna pomoć EU Grčkoj 380 milijardi evra Grčka policija čuva parlament od demonstranata Grčki predsednik se odriče plate od 300.000 evra godišnje Francuska odobrila porez na finansijske transakcije EBA "impresionirana" spremnošću banaka na dokapitalizaciju
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
