Izvor: Politika, 22.Jan.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugrožena nezavisnost državne revizije
Odbor za finansije mora da bude iznad stranačkih pogleda, jer je mnogo veći interes građana da trošenje para iz budžeta bude zakonito
Zaključak Odbora za finansije Skupštine Srbije da od Državne revizorske institucije zatražistav o tome ima li razlike između Nacrta zakona o završnom računu budžeta za 2009, koji je „pročešljala”, i Predloga zakona o završnom računu budžeta za 2009,izazvao je nedoumice u javnosti – da li se radi o proceduralnom ili političkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaključku. Prema oceni dr Ljubiše Stanojevića, profesora Fakulteta za inženjerijski menadžment u Beogradu, zaključak ukazuje da odbor nije u strukovnom smislu upoznat sa ciljevima i funkcijom revizije i da je stranačka nepoverljivost prevagnula nad „objektivnim i nezavisnim” mišljenjem državne revizije. Umesto diskusije o podnetom izveštaju o radu sedam ministarstava, poslovanju Narodne banke Srbije i nacrta budžeta Srbije za 2009. godinu, prevagnuli su stranački interesi pa se raspravljalo o proceduralnim, a ne suštinskim pitanjima.
Suštinska odrednica institucije državne revizije jeste njena nezavisnost u davanju mišljenja. U ovom slučaju na Nacrt završnog računa budžeta za 2009. DRI je u skladu sa zakonom, Poslovnikom i Zakonom o budžetskom sistemu uradila reviziju Nacrta zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2009. godinu, koji je Ministarstvo za finansije dostavilo DRI u junu 2010. Na izveštaj državne revizije o „pregledu” završnog računa budžeta za 2009. vlada je usvojila revizorske korekcije za oko 4,18 milijardi dinara. To drugim rečima znači, uverava dr Stanojević, da je Ministarstvo finansija prihvatilo korekciju Nacrta završnog računa i dostavilo ga u formi predloga Skupštini Srbije. Tačnije – između nacrta i predloga nema nikakve razlike. Reč je o istoj materiji.
Stoga zaključak da se od DRI traži da se odredi o tome da li postoje razlike između „nacrta i predloga završnog računa budžeta” nema suštinsko utemeljenje u strukovnom smislu, već ukazuje na stranačku podozrivost u odnosu na moguće „razlike” između nacrta i predloga. Na taj način odbor je implicitno ukazao da bi DRI trebalo da izvrši reviziju „predloga završnog računa budžeta za 2009. godinu”, što je u suprotnosti sa osnovnom odrednicom državne revizije – a to je samostalnost u radu utemeljena u samom Ustavu član 96, Zakonu o DRI, Poslovniku DRI i Zakonu o budžetskom sistemu i Međunarodnim standardima obavljanja revizije javnih sektora.
Nije, međutim, po oceni našeg sagovornika, ovaj slučaj sa odborom usamljen primer ugrožavanja nezavisnosti DRI. Istupi direktorke Agencija za borbu protiv korupcije Zorane Marković predstavljaju poseban vid ugrožavanja nezavisnosti državne revizije, zbog nalogodavnog karaktera njene izjave šta treba da uradi državna revizija.
DRIje tek počela da svake godine radi reviziju budžeta Srbije, lokalnih vlasti, ali i kontrolu rada fondova, NBS, javnih preduzeća, političkih stranka, korisnika sredstava EU, donacija i međunarodne pomoći... Sve to dramatično ukazuje na značaj ove institucije, kaže dr Stanojević i dodaje da su vidljivi elementi političkih pritisaka na rad ove institucije, koji se najviše ogledaju u realnim mogućnostima da se utvrđene nepravilnosti sankcionišu čak i krivičnim prijavama.
„Mislim da je odluka DRI, da nešto okarakteriše kao prekršaj ili da podnese krivičnu prijavu stvar stručne procene državnog revizora. U tome mora pomoći pravnik, ali i bez toga ispravna je intencija da se ide na preventivno delovanje uvođenjem internih kontrola i revizije. To se pokazalo u praksi mnogo značajnijim nego senzacionalističko pozivanje ministara i odgovornih lica na kažnjavanje”, smatra dr Stanojević zalažući se za primenu koncepta kontinualnog delovanja DRI u toku čitave godine na terenu, a to pretpostavlja popunjavanje DRI stručnim kadrovima i kompjuterskom podrškom, čime bi ta institucija dobila mnogo veći preventivni značaj.
Da li će državni revizor obavljati posao punim kapacitetima i opravdati svoju osnovnu funkciju, ostaje da se vidi. Ali mnogo toga ukazuje na opravdanost izvesne zebnje, kaže dr Stanojević, jer su njegove nadležnostiveoma delikatne, kao što su, recimo, elementi političke korupcije, posebno kod poslanika ili odbornika i svih onih koji su dobili funkcije u državnim preduzećima i institucijama preko političkih struktura.
Građani sa pravom očekuju od državnog revizorada ih nezavisno i stručno informiše da li se njihovim parama upravlja na domaćinski način i u njihovu korist.
Slobodan Kostić
objavljeno: 23.01.2011
