Izvor: Politika, 05.Jun.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: podsticanje zapošljavanja
Kalanović: Država je pružila ruku pomirenja poslodavcima koji imaju neprijavljene radnike i koji su nelojalna konkurencija; Knežević: Zapošljavati nove radnike u sistemu s milion nezaposlenih je isto što i primati nove mornare na torpedovani brod
Rekonstruisana Vlada Srbije se u martu obavezala na „svakodnevni intenzivan rad na smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda građana“. Vladina uredba za podsticanje novog zapošljavanja, jedna od desetak najavljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mera razvojne ekonomske politike, nedavno je stupila na snagu. Uredba je donela olakšice za poslodavce koji zaposle nove radnike ili one koji rad na crno prebace u legalne tokove. Za novozaposlena lica poslodavci iz privatnog sektora, preduzeća u kojima je najmanje 50 odsto privatnog kapitala, neće uopšte plaćati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i 30 odsto obračunatog poreza na zarade. U slučaju da poslodavac zaposli lice mlađe od 30 ili starije od 45 godina, neće uopšte plaćati porez na zaradu i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Mera važi godinu dana od dana novog zapošljavanja.
U udruženjima poslovne zajednice Uredba je različito primljena – od gotovo bezrezervne podrške, izraženih sumnji, do poziva Vladi „da više ne pomaže“.
Da li Vladina uredba za podsticanjenovogzapošljavanjasadrži optimalne mere koje će doprineti da se ovaj ekonomski i društveni problem rešava, ili je mogla biti bolja, u našoj redakciji o tome su razgovarali Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije, i Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i vlasnik modne kuće „Modus“.
Politika: Na šta je Vlada „ciljala“ merama za podsticanjenovogzapošljavanja?
Kalanović: Reč je o paketu mera za rešavanje tri najveća problema privrede, a to su nezaposlenost, nelikvidnost i nedisciplina u izmirivanju obaveza. Uredba s merama za podsticanje zapošljavanja i istovremeno suzbijanje sive ekonomije prva je stupila snagu. Tako je država pružila ruku pomirenja poslodavcima koji imaju neprijavljene radnike. Oni su nelojalna konkurencija preduzetnicima koji plaćaju poreze i doprinose za zaposlene. Država poslodavcima iz sive zone istovremeno poručuje da neće tolerisati nelojalnu konkurenciju. Ako ne iskoriste ovu priliku, uslediće pojačano delovanje nadležne inspekcije i kazne. Država je obavezna da obezbedi uslove za ravnopravnu tržišnu utakmicu.
Politika: Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika nije zadovoljna ovom Vladinom uredbom, iako godinama tražite od države da suzbija sivu ekonomiju?
Knežević: Ove mere upravo poništavaju Ustavom garantovanu ravnopravnost učesnika na tržištu. Uredba je u suprotnosti i sa odredbom Zakona o radu koja zabranjuje diskriminaciju po osnovu godina starosti. Poslodavac koji zaposli radnika do 30 godina starosti izgubiće spor ako ga tuži radnik koji je odbijen zato što je godinu dana stariji. Oko 400.000 zaposlenih radi u sivoj zoni, a za to je odgovorna država, a država će biti zakinuta za milijardu dinara, jer je toliko prihodovala od poreza i doprinosa plaćenih za 140.000 ljudi koji su prošle godine legalno zaposleni. Ove godine će svi poslodavci zapošljavati koristeći subvencije. Ova mera ne ukida uzroke nezaposlenosti i rada na crno. Poslodavci ne zapošljavaju kad im država daje subvencije, već kad imaju povećanu tražnju za robom koju proizvode. Nezaposlenost je sistemskim problem. Ona se ne rešava subvencionisanjem investitora, već sistemskim promenama. Pored toga, sada se nagrađuju oni koji su kršili zakon, parama onih koji su redovno izmirivali obaveze.
Politika: Ima li mesta ovim primedbama, gospođo Kalanović?
Kalanović: Naravno da nema. Mere su donete na osnovu zahteva udruženja privrede, jedan od predlagača je Mirko Todorović, tekstilac, vlasnik preduzeća „Todor“, jedan od mojih savetnika, a Vlada ih je samo napisala. Posle tri godine njihovog primenjivanja, tvrde privrednici, svi bi poslovali u ravnopravnim uslovima. U kombinaciji s pojačanim delovanjem inspekcije i kaznene politike, ove mere bi otklonile nelojalnu konkurenciju sive zone, a ne krši se Ustavom garantovana ravnopravnost na tržištu.
Knežević: Kako kad ja nemam subvenciju?
Kalanović: Danas niste ravnopravni na tržištu, ali ćete sutra imati iste troškove po osnovu rada sa onima koji ne prijavljuju zaposlene i nelojalno vam konkurišu..
Knežević: Naše udruženje je predlagalo ministru Ćiriću da se na plate do 30.000 dinara smanje porezi i doprinosi za 30 odsto, kako bi se zaposlilo 100.000 ljudi. Time bi se ispravila i nepravda da je prosečna plata u javnom sektoru za trećinu niža nego u privredi, a u evropskim zemljama je obrnuto. Subvencije mogu da se daju svima ili nikome. Zašto se mojim novcem iz budžeta pomaže „Kalcedonija” kao moja strana konkurencija? Svi fondovi za podsticanje investitora i zapošljavanja podržavaju stranu konkurenciju domaćim preduzećima. I to sredstvima koje su te domaće firme uplatile državnom budžetu.
Kalanović: To nije tačno.
Knežević: Država ne otklanja uzrok milionske nezaposlenosti i rada u sivoj zoni. Uzrok su visoki porezi i doprinosi koje ne možemo da podnesemo ni mi s razvijenim poslom, a kamoli početnici. Sa 1.500 evra, koliko se daje početnicima, ne može se započeti posao.
Kalanović: Namera je da se kreditima za početnike pomogne ljudima koji u svoj posao ulažu otpremninu, ili ušteđevinu, kao i mladim ljudima koji su završili školovanje. Više od 60 odsto onih koji su tako počeli posao i danas rade. Oni zapošljavaju još po nekoliko ljudi. Ima slučajeva da imaju i 50 zaposlenih. Bilo je i onih koji su odustajali, ali to se događa i u Nemačkoj. Da li država greši kad podstiče „Beneton“ koji će u Nišu zaposliti 2.700 tekstilaca u bivšem „Niteksu“?
Knežević: Apsolutno greši. Svi zapošljavaju, a sve više nezaposlenih. Biće ih sve dok se ne sprovedu strukturne reforme i javnog sektora, poreskog sistema, pravosuđa, javne uprave... Umesto neophodne efikasnosti sistema, nama se nude improvizacije... Ne priznaje se da je italijanska „Kalcedonija“, čiji je dolazak u Srbiju dotirala država, nelojalna konkurencija tekstilcima. Ja nikada nisam dobio nijedan dinar državne dotacije.
Kalanović: Niste tražili.
Knežević: Nisam, jer sam uspešan privrednik.
Kalanović: Danas biste imali hiljadu zaposlenih.
Knežević: Pravo poslovanje se ne zasniva na iluziji kredita. „Beneton“ će dobiti 2.000 evra po zaposlenom, ukupno 23 miliona evra, dovoljno da besplatno radi tri godine i neće uložiti očekivanih 50 miliona evra. A, posle tri godine može da ode.
Kalanović: To se ne može dogoditi. Država se obezbeđuje bankarskim garancijama. Ima raskinutih ugovora, ali država nije bila na gubitku.
Knežević: Koliko to treba da se isplati subvencija investitorima da bi zaposlili 740.000 nezaposlenih?
Kalanović: Ja to ne znam, ali dolaskom „Fijata“ sedamnaest proizvođača delova u u Kragujevcu gradi fabrike koje će zapošljavati od 50 do 300 radnika. Subvencije se ne daju samo stranim, već i domaćim investitorima pod ravnopravnim uslovima. Uslov je da se uloži najmanje 500.000 evra i zaposli 50 radnika. Za četiri godine 106 domaćih investitora dobilo je 31,5 miliona evra. Zahvaljujući subvencijama, italijanska fabrika „Ditr“ će u Vranju izgraditi pogon za preradu drveta i zaposliti 400 radnika. O tome sam nedavno razgovarala s njihovim predstavnicima. Neće proširivati postojeći posao u Rumuniji, nego će doći u Srbiju zato što će dobiti subvenciju. Ovakvim podsticajima je izvoz Slovačke dostigao polovinu njenog bruto domaćeg proizvoda.
Politika: Da li Vlada, gospođo Kalanović, ima listu prioritetnih mera ekonomske politike i koje su sledeće?
Kalanović: Za rešavanje velike nelikvidnosti država će poći od sebe. Svoje obaveze će morati da ispunjava u roku od 60 dana, a biće propisane kazne ako se taj rok prekorači. Utvrđuje se ukupan iznos dugovanja državnih institucija, javnih preduzeća, gradova i opština i njihovih komunalnih preduzeća, kao i privrednih subjekata. Dugovanja države su velika, ali su manja nego što se govori. Pored toga, od jeseni će preduzeće moći da se registruje sa 100 dinara. Zatim, novo preduzeće neće moći da registruju lica koja su prethodnu firmu namerno dovela do stečaja. Javna preduzeća će se osloboditi partijskih uticaja, a menadžeri i predsednici upravnih i izvršnih odbora biće odgovorni za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Do kraja godine se očekuje početak podrške izvoznicima, kao i niz mera za podršku poljoprivredi i srednjim preduzećima.
Knežević: Ovo je najava uvođenja paralelnog sistema, nečega što već postoji. Važeći zakon omogućava da tužite svakog ko vam ne plati u ugovorenom roku.
Kalanović: Zašto je Evropska unija donela takve zakone.
Politika: Ko je odgovoran zato je došlo do ogromnih međusobnih dugovanja jer se obaveze ne plaćaju u zakonom propisanom roku?
Knežević: Zato što pravosuđe ne radi svoj posao. Imamo 136.000 neizvršenih presuda. Zbog toga je u blokadi 14.000 preduzeća, u 18.200 treba sprovesti stečaj zato što su u blokadi duže od dve godine. Prošle godine nije sprovedeno 5.600 stečajeva, jer bi još 180.000 ljudi ostalo bez posla. Nevolja je u tome što država ugrožava postojeća radna mesta, a hoće da otvara nova. Privreda je za četiri godine bankama samo za kamate morala da plati 16,6 milijardi evra. Oko 20 odsto zaduženih preduzeća kod banaka je u docnji sa otplatom kredita. Zapošljavanje hiljadu ljudi se slavi kao najveće dostignuće, a niko ne odgovara za stotine hiljada izgubljenih radnih mesta. To je šminkanje mrtvaca.
Politika: Od čega biste Vi krenuli u oživljavanju tog mrtvaca?
Knežević: Od sprovođenja svih stečajeva i odvajanja zdravog privrednog tkiva od bolesnog. Da se smanje porezi i doprinosi, iako nisu viši nego u zemljama u okruženju, ali tamošnja privreda može da ih podnese.
Kalanović: Ne samo da nisu viši, nego su niži.
Knežević: Uspešnog poslovanja ima ako proizvodite nešto što možete nekome prodati, ako na tome zarađujete i ako širite obim poslovanja i zapošljavati nove radnike. Zapošljavati nove radnike u sistemu koji je stvorio milion nezaposlenih je isto što i primati nove mornare na torpedovani brod. To je besmisleno. Ovaj sistem ne može da opstane ako se ne promeni, ako se ne sprovedu strukturne reforme. Nikakva dovitljivost, kao što su državne podsticajne mere, tu ne pomaže. Ponavljam, to je šminkanje mrtvaca. Država je sistem, a ne zbir improvizacija. Ništa nije učinjeno da se siva ekonomija suzbija. Država se u ovom slučaju ponaša kao lekar koji prethodno inficira, da bi mogao lečiti.
Kalanović: Tačno je da na tržište možemo da izađemo samo s nečim što možemo da prodamo. Zato umesto u „Zastavu“ ulažemo u „Fijat“ koji će proizvoditi automobil koji može da se proda. „Niteks“ ne radi zato što ima zastarelu tehnologiju...
Knežević: Nije istina. „Niteks“ je propao zato što imamo više od 30 odsto prometa robe na crno.
Kalanović: Da li je za to odgovorna samo država…
Knežević: Jedino država.
Kalanović: Ne amnestiram državu, ali odgovornost za prodaju robe na crno snose i oni koji na svakom koraku varaju državu i ne ponašaju se kao njeni partneri.
Knežević: Država postoji da ih u tome spreči. Siva ekonomija je kolektivna grobnica srpske privrede, jer legalno poslovanje u sudaru s nelegalnim ne može da opstane pošto je to neravnopravna utakmica.
Kalanović: Cilj mera o kojima govorimo je da vam omoguće da budete ravnopravni.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 06.06.2011.
