Izvor: Politika, 30.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rafinerija truje po zakonu
Direktor NIS-ove Rafinerije u Pančevu Vladimir Gagić tvrdi da je priča o ekstremnom zagađenju Pančeva samo mit i povećanu koncentraciju otrova u vazduhu objašnjava nepovoljnim meteorološkim uslovima, gustim saobraćajem i radom industrije
„Mi nismo trovači Pančeva”, ponavlja nekoliko puta mladi direktor NIS-ove Rafinerije u Pančevu Vladimir Gagić. Iako svestan da će na sebe navući gnev sugrađana, on u razgovoru za „Politiku” naglašava: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
„Priča o ekstremnom zagađenju Pančeva je mit, ali biće potrebno puno vremena za uspostavljanje poverenja stanovništva u južnoj zoni grada.”
Juče je monitoring sistem za merenje aerozagađenja Sekretarijata za zaštitu životne sredine Pančeva u selu Vojlovica, koje se nalazi nadomak postrojenja za preradu nafte i uvek bude prvo na udaru hemijske industrije, pokazao 19,2 mikrograma benzena po kubnom metru, između sedam i osam časova ujutru. Dva sata kasnije, količina kancerogenog benzena u vazduhu spustila se na minimum.
„Još dišem, dakle, živ sam”, kaže Gagić, koji objašnjava da istog trenutka, kada količina benzena u vazduhu u Vojlovici dostigne 25 mikrograma po metru kubnom, pretakanje derivata se obustavlja. Zakon prati srednju koncentraciju benzena na godišnjem nivou. Dakle, prema propisima, aerozagađenja nema. Sat vremena povećane koncentracije benzena i ostalih ugljovodonika u vazduhu dnevno, u prevodu, znači – čist vazduh.
Na pitanje da li Rafinerija truje Pančevce, Gagić odgovara birajući reči: „Mi ne trujemo, mi emitujemo po zakonu”. Glavni menadžer je u toku radnog vremena prvi čovek najopasnijeg mesta u Pančevu, a kada dođe sa posla, običan je stanovnik najugroženijeg srpskog grada. Ima bebu od šest meseci i nije zabrinut za njeno zdravlje.
Od 16. jula, građani Pančeva su devet dana bili izloženi neprestanom aerozagađenju, da bi snažan severozapadni vetar od nedelje raščistio otrove u vazduhu. S obzirom na to da u južnoj zoni, nadomak Pančeva, već nekoliko meseci ne rade pogoni „Petrohemije”, dok „Azotara” više od godinu dana miruje, stanovnici banatskog grada i opštinske vlasti su kao jedinog krivca za novo trovanje imenovali Rafineriju. Novinari „Politike” su tražili da uđu u pogone NIS-ove zlatne koke.
Član gradskog veća za zaštitu životne sredine Vladimir Delja zatražio je prošle nedelje takođe da dva bela kombija sa mernim instrumentima – zovu ih mobilni monitoring – uđu u pogone Rafinerije i izmere aerozagađenje.
Direktor Rafinerije kaže da će to dozvoliti i garantuje da „u Rafineriji nije bilo nedozvoljenih aktivnosti”.
Ali što izaziva sumnje u Rafineriju je činjenica da su se otrovi u vazduhu pojavili 16. jula, baš na dan kada je, posle remonta, aktivirano postrojenje za proizvodnju raznih komponenti benzina.
„Ponavljam, nije bilo nikakve havarije. Uzroci aerozagađenja su bili loši meteorološki uslovi. Postoji pojava koja se zove termička inverzija i javlja se u jutarnjim satima. Ne sme se zanemariti ni uticaj saobraćaja i ostale industrije, poput asfaltnih baza”, tvrdi Gagić.
Pančevci, međutim, sa ironijom slušaju ovakva objašnjenja.
Gagić tvrdi da uzbune nastaju zbog jednočasovnih ekscesa, ali da nema dvadesetčetvoročasovnih odstupanja. Ukazuje da je pet mikrograma benzena po kubnom metru u vazduhu koncentracija koja će biti dozvoljena u zemljama Evropske unije 2010, a u Srbiji do 2015. godine.
„Rafinerija je prema mesečnim izveštajima sa monitoring sistema gradskih vlasti, u selu Vojlovica, koji se objavljuju od oktobra 2005. godine, spustila zagađenje ispod pet mikrograma benzena po kubnom metru još u septembru 2007. godine. To je posledica našeg ulaganja od 60 miliona evra u ekologiju. Slede još dva važna projekta, vredna 50 miliona evra – rekonstrukcija pretakališta i postrojenja za proizvodnju raznih vrsta benzina, što podrazumeva uklanjanje praškastih materija iz dimnog gasa.”
Izvan klimatizovane direktorove sale za sastanke u dvorištu, radnici odlaze kućama. Na vrhu dimnjaka, na kojima su postavljeni fabrički sistemi za merenje aerozagađenja, bukti rafinerijska baklja. Prolaznici se osećaju kao da su zaronili glavu u rezervoar na benzinskoj pumpi.
„Ovo nije parfimerija”, smeje se radnik na najzagađenijem mestu Pančeva. Oko kilometar od upravne zgrade, pored džinovskih rezervoara, desetak cisterni čeka na utovarnim mestima. Najveća isparenja zabeležena su upravo ovde. Kada je dan dobar, mesečno se puni 200 do 300 kamiona. Direktor je rekao da su rekonstruisana, ali, da svi kamioni-cisterne nemaju uređaje kompatibilne sa novom tehnologijom.
Aleksandar Apostolovski
---------------------------------------------------------
NIS obnavlja pretakalište na Dunavu
„NIS planira da kupi pokretnu jedinicu za monitoring, kako bi se bilo gde, u Rafineriji ili gradu, merio nivo aerozagađenja. Spremni smo da finansiramo sve što je potrebno Pančevu za pomoć u zaštiti životne sredine”, kaže Vladimir Gagić. Prema njegovim rečima, autopretakalište i železničko pretakalište su rekonstruisani, tako da se isparenja posebnim uređajima vraćaju u rezervoare. Jedno od „najsumnjivijih” mesta za emitovanje otrova, pretakalište na pristaništu na Dunavu, još nije obnovljeno. „To je investicija vredna 30 miliona evra. Mi to moramo i hoćemo da uradimo”, obećava direktor Rafinerije.
[objavljeno: 31/07/2009]
