Izvor: B92, 02.Maj.2012, 04:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put Hrvatske (ni)je dobar za Srbiju
Beograd -- Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu koja tokom krize nije povećavala porez na dodatu vrednost.
Bez obzira na to što predstavnici dve najveće političke stranke ističu kako će im to biti poslednja mera ako dođu na vlast, ekonomisti kažu kako su brojevi neumoljivi i da je taj scenario gotovo nemoguće eskivirati.
Može li veći PDV da reši problem srpskih javnih finansija i začepi jaz između prihoda i rashoda koji će ove godine, prema proceni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Fiskalnog saveta, za 300 miliona evra prešišati zakon? Čini se da povećanje tog nameta, koji paralelno ne prati i paket mera štednje, neće rešiti problem Srbije.
Na ovaj zaključak upućuje iskustvo susedne Hrvatske koja je dva puta u poslednjih nekoliko godina povećavala PDV.
"Neosporno je da je povećanje ovog nameta povećalo i prihode u budžetu", kaže Damir Novotni, nezavisni ekonomski analitičar iz Zagreba, i dodaje da "kratkoročno gledano, državna kasa od toga ima koristi".
"Kao ekonomista, međutim, mislim da dugoročno posmatrano to dovodi do pada tražnje i slabi ekonomiju i zahteva od fiskalnih vlasti traženje novih izvora prihoda u eventualnom povećanju poreza na imovinu ili nekih drugih nameta. U prvom naletu vlada ima utisak da je nešto dobila, međutim na duži rok to donosi stagnaciju. Evo u Hrvatskoj se stope rasta vrte od minus 0,5 do plus 0,5 odsto, što nije privredni oporavak već više na nivou statističke greške", navodi on.
U svakom slučaju, Novotni je ubeđen da povećanje PDV-a ne može da bude izolovana mera, već je paralelno mora pratiti i paket mera štednje. Kada je pre nekoliko godina Hrvatska ovaj namet povećala na 23 odsto izostalo je smanjenje rashoda.
"Sada je povećanje PDV-a na 25 odsto pratio i paket mera štednje, ali smatram da su uštede koje se njime predviđaju nedovoljne", smatra Novotni.
On dodaje da je za ovu godinu planiran minus u hrvatskom budžetu od oko 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Kod nas, u Srbiji, deficit je 4,25 procenta BDP.
