Izvor: B92, 30.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Plaza" postavlja kamen-temeljac
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić kaže da će oktobarske penzije biti uvećane 17 odsto.
Pola novca koji će biti obezbeđen rebalansom otići će na povećanje penzija
On dodaje da u tu povišicu ulazi vanredno povećanje penzionerskih primanja za oktobar od deset odsto, koji je Vlada usvojila, i redovno usklađivanje penzija za rastom inflacije i plata za sedam odsto.
Prema njegovim rečima, za redovno i vanredno povećanje penzija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do kraja godine u budžetu će biti potrebno 7,5 milijardi dinara i taj novac je obezbeđen u budžetu. Isplata oktobarskih penzija obaviće se u novembru.
Sa novom povišicom penzije će dostići 59 odsto iznosa prosečne plate u Srbiji, čime se skoro ispunjava zakonska obaveza da prosečne penzije ne mogu biti manje od 60 odsto prosečnih plata. "To je prvi korak u postepenom dostizanju cilja da prosečna penzija bude 70 odsto prosečne plate", rekao je Krkobabić i dodao da su pripremljene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje bi trebalo da stupe na snagu 1. januara 2009. godine.
Tim zakonom će, kako je rekao, biti obezbeđeno da do polovine sledeće godine penzije dostignu 65 odsto iznosa prosečnih palata, a do kraja 2009. godine i 70 odsto plata.
Ranije je državni sekretar Ministarstva finansija Janko Guzijan rekao da će dodatni novac za izdatke za penzije biti obezbeđen iz dodatnih prihoda budžeta i ušteda na drugim budžetskim pozicijama, što će biti definisano rebalansom budžeta.
On napominje da će prilikom rebalansa budžeta, koji će uskoro biti predstavljen javnosti, Ministarstvo finansija voditi računa da ne dođe do rasta javne potrošnje i budžetskog deficita i naglašava da će sredstva za finansiranje dodatnih izdataka biti obezbeđena kombinacijom ušteda u budžetu i većim prihodima.
Povećanje penzija političko pitanje
Guzijan je upozorio da se "nalazimo na gornjoj granici fiskalnih mogućnosti". To znači da bi dalje povećanje javne potrošnje moglo ili da ugrozi makroekonomsku stabilnost, što bi značilo da neće biti smanjivanja i smirivanja inflacije, koja je "dosta visoka" ili će biti ugrožen rast, a, sa druge strane, za dodatni rast javne potrošnje nemamo para", objasnio je Guzijan.
Prema njegovim rečima, ima puno zahteva u toj oblasti, jer su data predizborna obećanja, koja mogu da se ostvare samo u četvorogodišnjem periodu mandata vlade, a ne u jednoj godini.
On je istakao da su u Ministarstvu finansija protiv povećanja poreza, jer su već "dosta visoki" i "privreda je dosta opterećena", da je potrebno strpljenje i da je rešenje da se nadju uštede i da se tamo gde je moguće obori potrošnja.U srpskoj vladi se ovih dana "lome koplja" u vezi s tim kako ispuniti obećanja data penzionerima u predizbornoj kampanji, kad realne mogućnosti države to ne dozvoljavaju.
Računica pokazuje da država, koja inače troši više nego što ima, ne bi mogla da podnese vanredno, septembarsko povećanje penzija od 10 odsto, a ubrzo potom i redovno usklađivanje penzionerskih primanja sa rastom plata i inflacije, od sedam odsto, planirano za oktobar.
„To sada postaje sve više političko pitanje koje je teško zaobići. Računica pokazuje da septembarsko povećanje od 10 odsto i oktobarsko, od sedam odsto, znači nominalno povećanje penzija od 40 odsto, ili realno 28 odsto. Ali, kada se to stavi u ravan rasta proizvodnje srpske privrede od sedam odsto, onda je očigledno u kojoj meri rast penzija predstavlja udar na makroekonomsku stabilnost zemlje", kaže ekonomista Jurij Bajec.
Nerealan zahtev
"Najavljeno usklađivanje penzija na nivou od 70 odsto od prosečne plate, nerealan je zahtev. Tu konstataciju mogu da potkrepim podatkom da je u Srbiji uposleno tek oko dva miliona stanovnika, što je u odnosu na celokupnu populaciju od oko 7,5 miliona ljudi skromna stopa. Činjenica je takođe da učešće mase penzija u bruto društvenom proizvodu sada iznosi oko 13 odsto (u evropskim zemljama taj udeo se kreće i do 14,1 odsto), i ako bi se ispunila obećanja da penzije budu na nivou od 70 odsto plata, to bi značilo učešće od 17 odsto u BDP Srbije. To bi imalo kataklizmično dejstvo na budžet. Ako se budu ispunila sva predizborna obećanje, to bi značilo budžetski deficit između pet i šest odsto u bruto domaćem proizvodu”, tvrdi Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu.
„S druge strane, taj procenat vanrednog povećanja penzija od 10 odsto zanimljiv je utoliko što je to obećanje odigralo ključnu ulogu u formiranju sadašnje vlade, pa zato ne vidim način kako bi moglo da se izbegne, jer bi to zahtevalo političko objašnjenje, uz jaku ekonomsku argumentaciju", smatra on.
Član Upravnog odbora PIO Fonda Milan Nenadić kaže da je realno očekivati da će od 1. oktobra, kada sledi redovno povećanje, penzije će biti veće za najviše pet procenata jer je od aprila do jula zabeležen rast zarada od 3,2 odsto, a da u avgustu nema povećanja troškova života, s kojima se prinadležnosti u najvećoj meri i usklađuju.
„Prosečna penzija u zaradi ovog časa učestvuje sa oko 57,6 odsto. S najavljenim povećanjem od vanrednih deset i redovnih pet procenata, iznos na čeku će prvi put od početka ove godine preći zakonski minimum od 60 odsto. Istovremeno će prosečna penzija u prosečnoj zaradi za celu 2008. godinu iznositi oko 60 odsto”, navodi Nenadić.
I pored svih negodovanja penzionera da im je standard vrlo loš, brojke pokazuju da sestvari, ipak, polako pomeraju s mrtve tačke. To potvrđuje i podatak da su prinadležnosti u julu ove u odnosu na isti mesec 2007. godine veće za 28 odsto, kao i da su plate za isti period povećane za 19 procenata.
