Izvor: B92, 15.Jun.2015, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od 293 hidroelektrane dobili nijednu
Nijedna od 293 mini hidroelektrane za koje je Ministarstvo energetike pre dve godine izdalo dozvole do sada nije izgrađena.
Investitori su naišli na nekoliko vrsta problema, među kojima je i nedostatak vode na lokacijama predviđenim za građenje, izjavio je Pera Marković iz Centra za regionalna istraživanja.
Predstavljajući analizu "Hidroenergetski potencijali Srbije - da li je rešiv problem (ne)izgradnje malih hidroelektrana?", on je rekao da postoje tri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << grupe problema na koje nalaze investitori u mini hidroelektrane i istakao da ih je moguće rešiti.
Marković je rekao da se problem vodnog režima javlja zbog toga što se lokacije za mini hidroelektrane nalaze na malim rekama koje celom dužinom teku na teritoriji jedne opštine, a opštine nisu osposobljene da sprovode zakonske obaveze po pitanju upravljanja vodama. Rešenje tog problema je, prema njegovim rečima, u angažovanju Javnog preduzeća Srbijavode.
Marković je precizirao da su glavne prepreke to što su dozvole za mini hidroelektrane date na osnovu katastra koji su 1987. uradili Energoprojekt i Institut "Jaroslav Černi" za EPS, a koji ima dosta ograničenja i iz kojeg se ne vidi trenutna hidrologija na terenu, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na izdatim lokacijama, kao i dostupnost elektromreže.
Sve to otežava posao investitorima i povećeva vrednost planiranih ulaganja, rekao je on, ističući da je upravo mogućost zarade bila razlog za veliko interesovanje investitora za male hidroelektrane.
Kao rešenje za problem imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima parcela koje je sada prepušteno investitorima, Marković je predložio da država izgradnju mini hidroelektrana proglasi za javni interes i da sprovede eksproprijaciju koja bi mogla da bude i ograničena na vremenski period za koji se daje dozvola za mini hidroelektrane.
Marković je još rekao da je prepreku koju predstavlja dostupnost eletromreže, moguće rešiti tako što bi Ministarstvo rudarstva i energetike donelo podzakonske akte kojima bi Elektromrežu Srbije obavezalo da to rešava na način koji će uvažiti interese investitora.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije ocenio je da Zakon o kontroli državnih podataka ima "mnogo nedostataka", ističući da je potrebno precizno definisati pravni status Komisije za kontrolu državne pomoći.
"Status komisije se odražava i na njen rad, mi ne znamo da li je to vladino telo, regulatorno telo... zvanično ona je operativno nezavisno telo, ali je uglavnom pod okriljem Vlade", rekao je Nenadić.
On je kritikovao i što se zakon primenjuje samo na pojedine oblasti, dok se na druge oblasti, kao što je poljoprivreda - on ne odnosi.
"Neophodno je da Komisja pre donošenja odluke ima sve podatke, što često nije bio slučaj. Često podaci ostaju nedostupni, što Komisiji otežava rad, kao i spoljnu kontrolu odluka o dodeljivanju državne pomoći", naveo je Nenadić.
Analize su izradili BIRN Srbija i CINS, zajedno sa Transparentnosti Srbija i Centrom za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), kao deo programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji", koji finansira EU, za formulisanje boljeg zakonskog okvira u oblastima izgradnje MHE i sistemu dodele i kontrole državne pomoći.
