Izvor: Politika, 21.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kredit za vraćanje kredita
Novac za refinansiranje već uzetih pozajmica građanima nudi 16 banaka. – Koliko realno koštaju nove pozajmice
Mnogi građani, koji su bili prinuđeni da uzmu kredite ne pitajući koliko košta, a koje dug kao noćna mora pritiska sve više, slamku spasa traže u jeftinijim pozajmicama – kod druge banke. Zamenom jednog ili više kredita za povoljniji pokušavaju lakše da vrate staro dužničko "breme". To potvrđuje i, kažu bankari, veliko interesovanje za "hit" kredite >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za refinansiranje kratkoročnih ali i dugoročnih zajmova koje, zasad, nudi već 16 banaka. Koliko je do sada uzeto "kredita za vraćanje kredita"od ukupno odobrenih nije bilo moguće saznati u NBS i Udruženju banaka, jer o tome ne vode posebnu evidenciju, ali se, sudeći po tvrdnji bankara, njihov broj stalno uvećava. Međutim, i novi zajmovi za stare kredite su skupi. Zaduženi građani bi, svakako, voleli odmah da znaju koja banka je najpovoljnija, za šta im treba i desetak dana da obiđu bar toliko banaka. Takvu "čarobnu" računicu, naime, ne mogu da dobiju na jednom mestu. Banke imaju različite uslove koji ne odgovaraju svima podjednako. Mali, gotovinski, takozvani nenamenski krediti imaju najnepovoljnije uslove. Oni spadaju u luksuzne kredite, tako da banke za njih naplaćuju najviše kamatne stope, što, doduše, nije praksa samo kod nas.
Refinansiranje se, po svemu sudeći, najviše isplati kada rata dođe do guše pa se novim kreditom prolongira na duži rok da bi moglo da se "diše". Ako je razlika u mesečnoj rati makar i nekoliko evra, prethodno valja dobro videti sve uslove u bankama, koji osim visine kamate podrazumevaju i druge "detalje". Pretvaranjem kratkoročnih pozajmica u dugoročnije, naime, dobija se duži rok otplate i manje kamatno opterećenje, a time i nagomilane mesečne obaveze. Naravno, ako je duži rok otplate, kredit će na kraju skuplje koštati.
A ako već ne mogu unapred da znaju gde da iskoriste mogućnost da refinansiraju skuplji kredit i tako smanje dug, osnovno je kada odu u banku da pitaju – koliko košta ukupno zaduživanje. Najvažnije je da u novom, kreditnom ugovoru znaju šta potpisuju. Jer, mnogi nisu znali ni šta su prethodno potpisali dok im nije stigla rata na naplatu ili obaveštenje banke da je povećala kamatu, a time i mesečni dug. Budući dužnici moraju uvek da imaju na umu da promenljivu kamatu iz ugovora, ako je banka kasnije poveća, niko ne može da ospori.
Prilikom potpisivanja ugovora za refinansiranje kredita treba obratiti pažnju, između ostalog, i na plaćanje "penala" za raskidanje postojećeg ugovora, odnosno za prevremenu otplatu. Posebno je važno videti kolika je efektivna kamata jer su u njoj uračunati svi troškovi. Na osnovu te kamate može se videti – prava cena kredita. Bitno je da je kredit vezan za neku valutu, a ne za poslovnu politiku banke jer to onda znači da do promene kamatne stope može doći kad god NBS propiše nove uslove ili dođe do neke promene u banci.
Za ukupan dug nije mala stavka i koliki su troškovi otvaranja i održavanja novog računa i za različite administrativne troškove. Postoje primeri kada kod potrošačkih kredita ostali troškovi iznose koliko i sam kredit, pa su neki građani shvatili da im se, ipak, ne isplati da podignu novi kredit. Jer, iako naizgled trenutno rešavaju problem, često se uvlače nanovo u novi vrtlog. Najgore je onima koji su podigli nekoliko kredita i koje teško može da izvuče bilo koja nova, pa ma koliko bila povoljnija pozajmica.
--------------------------------------------------------------------------
Različite stope
Pojedine banke svojim klijentima, koji primaju plate preko njihovih računa, odobravaju kredite uz nižu kamatu, dok je ista pozajmica skuplja za one koji dođu prvi put i koji po skraćenoj proceduri i bez mnogo dokumenata dobiju novac na ruke.
Tako Pireus banka "neklijentima" nudi "u kešu" do 15.000 evra uz nominalnu kamatu od 11,75, a efektivnu od 13,56 odsto godišnje. Komercijalna banka takođe odobrava gotovinski kredit do 800.000 dinara onima koji nemaju tekući račun u toj banci uz nešto veću kamatu – nominalnu od 12,95, odnosno efektivnu od 15,39 odsto godišnje. U EFG Evrobanci nominalna kamata za "keš" do 10.000 evra je 13,5 odsto, a efektivna, u zavisnosti od iznosa kredita i roka otplate, do 17,88 odsto godišnje.
Biserka Dumić
[objavljeno: 21.09.2006.]
