Izvor: B92, 12.Okt.2013, 14:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hipo: Posledice pada kreditiranja
Beograd -- Negativan trend u kreditnoj aktivnosti, što znači da se više kredita vraća nego što se novih plasira zabeležen je prvi put u avgustu na nivou bankarskog sektora
Posledice toga osetiće se u narednih šest meseci, izjavio je predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe-Adria banke, Zoran Vojnović.
"To govori kakva je situacija u privredi, nema dovoljno projekata i poslova u kojima bi banke mogle da učestvuju svojim sredstvima, a imamo višak sredstava i zaista >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bismo želeli da imamo kome taj novac da plasiramo", rekao je Vojnović u intervjuu Tanjugu.
Pad kreditne aktivnosti znači manje posla za realni sektor, povećanje nelikvidnosti i, posledično za banke, povećanje loših kredita, napominje on, i dodaje da je i kod Hypo banke smanjen kreditni portfolio, jer je tražnja manja nego ponuda. Prema njegovim rečima, odnos plasmana Hypo banke privredi i stanovništu je približno fifti-fifti, s tim što je, poslovično, naplata kredita bolja od stanovništva.
"S preduzećima s kojima postoji problem u naplati pokušavamo da nađemo zajedničko rešenje, da reprogramiramo, restrukturiramo dug, da ih rasteretimo od tekućih obaveza, i da poboljšamo naplatu", objašnjava Vojnović.
Komentarišući aktuelnu privrednu situaciju, sagovornik Tanjuga ističe da je ova godina bila bolja nego prethodna, jer je zabeležen rast i u prvom i u drugom kvartalu, pre svega zahvaljujući izvozu.
"Tu je kragujevački Fijat dao veliki doprinos, kao i farmaceutska industrija, i jako je važno da se privreda okrene izvozu i da traži nova tržišta. Jednostavno ovo tržiste je za velika preduzeća suviše malo i treba da se orijentišu i da nađu svoje mesto u izvozu", navodi Vojnović.
Najveći problem na domaćoj ekonomskoj sceni, smatra on, jeste finansijska disciplina i likvidnost.
"Neophodno je da se reši pitanje državnih preduzeća u restrukturiranju, gde mnogo novca iz budzeta odlazi, i da se taj novac prelije u realni sektor i poboljša likvidnost".
Vojnović je podsetio da je Hypo banka i ove godine, drugi put zaredom, učestvovala i podržala projekat Top500, ocenjujući da je "ta brošura jako korisna bankama, kao i državi, ministarstvima i privredi da bi se videlo u kom pravcu se kreće privreda, i koji su trendovi".
"Vrlo je bitno to što se u prvih 500 najvećih kompanija pojavljuju nova preduzeća. Ta preduzeća su iz oblasti poljoprivrede, trgovine poljoprivrednim proizvodima, prehrambene industrije, što je dobar pravac", naglašava Vojnović.
Kao vrlo važnu činjenicu on ističe to da su najveća preduzeća u Srbiji dobro poslovala u 2012. bez obzira na krizu, i da su nastavila da investiraju. Posebno je ukazao na sve izraženije prisustvo preduzeća sa stranim kapitalom, koja, kako je rekao, svake godine zauzimaju sve značajnije mesto u privredi Srbije.
Komentarišući moguće efekte aktuelne konsolidacije državnog bankarskog sektora na ukupno bankarstvo, Vojnović je primetio da je srpsko bankarsko tržište suviše fragmentirano, postoji preveliki broj banaka i da svakako, kako je rekao, Srbiji nije potrebna 31 banka.
"Neophodno je da se izvrši konsolidacija bankarskog sektora. Država će, naravno krenuti od državnih banaka. Takođe je važno da se te banke konsoliduju, jer svaki problem koji bude postojao sa bilo kojom bankom ugrožava bankarski sektor u celini, i mislim da je to pitanje reputacije države", ocenio je on.
Dobar deo banaka ima tržišno učešće ispod jedan odsto, što nije održivo na dugi rok, i zbog toga je konsolidacija bankarskog sektora neophodna, naglasio je Vojnović za Tanjug.
