Izvor: B92, 25.Sep.2010, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država sprema strategiju do 2020.
Beograd -- Stari model razvoja je prevaziđen i sada moramo više da investiramo a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturisanje privrede.
Javna potrošnja mora da bude manja, a investicije države veće.
Ovo je, u najkraćem, odgovor na pitanje šta Vlada treba da uradi da bi Srbija postigla uspeh posle globalne krize. Ovakav program je predviđen i "Postkriznim modelom ekonomskog rasta i razvoja Srbije do 2020. godine". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Na ovoj strategiji od aprila rade ekonomski stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i Fonda za razvoj ekonomske nauke.
Model rasta do 2020.
- BDP-a bi do 2015. rastao od 5,5 do 5,8 odsto godišnje
- Investicije bi sa 17,5 odsto BDP-a u ovoj godini dostigle 25 odsto BDP-a za pet godina
- Izvoz bi u 2014. godini imao stopu rasta od 11 odsto godišnje
- Subvencija će biti uglavnom za poljoprivredu
- Penzije će moći da rastu u skladu sa inflacijom
- U infrastrukturu potrebno uložiti dve milijarde evra godišnje
- Nastavak privatizacije
- Dopune Zakona o planiranju i izgradnji
- Forsiranje prerađivačke industrije
- Stabilnost kursa
Osnovna ideja modela rasta jeste da se promeni odnos investicija i potrošnje. Bar četiri do pet godina dinamika investicija mora da prednjači nad potrošnjom. Tako bi, u optimističnom scenariju, BDP do 2015. rastao od 5,5 do 5,8 odsto godišnje, dok bi 2020. dostigao sedam procenata. Investicije bi paralelno rasle sa 17,5 odsto učešća u BDP koliko iznose ove godine, do 25 odsto u 2015. godini.
Biće potrebno promeniti i strukturu investicija. Država će morati da se okrene izvozu, što znači i forsiranje ulaganja u prerađivačku industriju, poljoprivredu i građevinarstvo.
"Od 2005. do 2008. godine velika kreditna zaduženja kompanija jesu išla u investicije, ali više u nekretnine i usluge, nego u industriju. Sada se treba okrenuti sektoru razmenjivih dobara koji mogu da ojačaju izvoz i spoljnotrgovinsku razmenu. To moramo jer bismo sa starim modelom imali krizu i bez svetske finansijske krize. Neto uvoz je nadmašivao BDP za 24 odsto u 2007. godini, što smo namicali sredstvima od privatizacija i kredita kojih danas nema u tom obimu", kaže Miladin Kovačević, ekonomista i saradnik „Makroekonomskih analiza i prognoza”.
Ovogodišnji plan je da izvoz raste po stopi od 10 odsto. Za četiri godine stopa bi bila 11 odsto, a 2020. godine 15 procenata. Po osnovu kapitalnih ulaganja i trajnih dobara, rastao bi i uvoz, od sadašnjih tri do četiri odsto godišnje do 14 odsto za deset godina.
I Pavle Petrović, ekonomista i urednik „Kvartalnog monitora”, kaže da će biti potrebno više ulagati u razmenjive sektore, uglavnom u prerađivačku industriju i usluge koje izvozimo.
"Ta roba se može prodati i na domaćem tržištu, ali se takmiči i sa uvoznom robom. Preduslov je stabilnost kursa. Kvartalni monitor predviđa da je vrednost dinara sada na normalnom nivou i da je to dobar signal za jačanje prerađivačke industrije", kaže Petrović.
Subvencije samo poljoprivredi
Državne donacije koje su imale smisla posebno u krizi, narednih godina više neće biti karakteristika srpske privrede. Budući da i Evropska unija ima budžet za poljoprivredu, i Srbija će subvencionisati ovu granu, koja ostvaruje suficit od dvadesetak odsto, ali ne i druge privredne sektore.
Glavni, dakle, igrač u novom modelu ponašanja je država. Uspeh te strategije zavisiće, pre svega, od kapaciteta Vlade da sagleda efekte programa razvoja, kao i od veštine izbora i primene plana izlaska iz krize. Država će prvo će morati da napravi političko-ekonomski ambijent:
„Rasplitanje kosovskog pitanja obezbeđuje siguran put ka Evropskoj uniji i jačanje rejtinga države, ali su potrebne i duboke reforme u javnom sektoru i ulaganja u infrastrukturu”, kaže Miladin Kovačević.
U javnom sektoru su, kako saznajemo, potrebne duboke reforme penzijskog sistema, te nastavak reformi u obrazovanju i zdravstvu. Podrazumeva se i nastavak privatizacije ili korporativizacije državnih i komunalnih preduzeća, ali i reforme u domenu politike upravljanja gradskim i građevinskim zemljištem.
"Novi zakon o planiranju i izgradnji imamo, ali će i ovde biti potrebni novi potezi na planu primene", kaže on.
Dve milijarde evra godišnje za puteve
U planu je i reforma poreskog sistema koja je već započeta postavljanjem novih fiskalnih pravila koja će se naći u novom zakonu o budžetu. Poreska reforma treba da bude vođena tako da ne produbi siromaštvo, a da sa druge strane bude više sredstava za investicije u privredu i infrastrukturu.
Praktično, potrebno je da se oslobodi prostor za investicije, a da se sa druge strane smanje državni transferi prema penzionim fondovima.
"Budžetski deficit trebalo bi smanjiti sa sadašnjih pet odsto BDP-a na jedan odsto godišnje. Tu treba da se otvori prostor za rast ulaganja u infrastrukturu. Penzije bi mogle da rastu i to u sladu sa inflacijom ili nešto više od toga, ali sporije od rasta ukupne proizvodnje", kaže Petrović.
U infrastrukturu, dakle, u puteve, luke, kanale za navodnjavanje, mostove i železničke pruge godišnje bi trebalo ulagati po dve milijarde evra i to kroz koncesije, kredite i privatno i javno partnerstvo.
Za prvih šest meseci ove godine, ukupne strane direktne investicije iznosile su 400 miliona evra. Naredne godine bi prema procenama trebalo da dostignu 1,6 milijardi evra.
Pratite specijal: NIS na berzi
