Izvor: Politika, 15.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući proleće
Svetski priznate kompanije u organizaciji sajamskih priredbi moraju da vide Beograd kao centar jugoistočne Evrope
Kao i mnoge druge društvene firme tako i Beogradski sajam, preduzeće koje iz godine u godinu beleži sve bolje rezultate, u narednom periodu očekuje privatizacija.
Prema rečima Anđelka Trpkovića, vršioca dužnosti direktora Beogradskog sajma, početak privatizacije mora biti započet do aprila 2007. godine.
– Privatizacija Sajma je obaveza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zato što je Sajam društveno preduzeće. Trenutno je u izradi projekat koji ćemo dostaviti Ministarstvu privrede i Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, u kojem ćemo predstaviti šta se, zapravo, desilo i kakva su iskustva međunarodnih sajmova. Naša je prednost što je proces privatizacije u zemljama oko nas završen, tako da možemo na osnovu njihovih iskustava da pogledamo kako je prošla privatizacija sajmova u zemljama koje su nam u neposrednom okruženju. Jedno je sigurno – Beogradski sajam mora da postane centar sajmova u jugoistočnoj Evropi. Ako to ne postane, onda će ostati u svojim lokalnim okvirima i nikada neće imati potencijal da se proširi. Privatizacija je zapravo mogućnost da se dobije internacionalno priznat operater, koji zna kako se upravlja sajmovima – kaže Trpković dodajući da sajam, odnosno zemljište, hale i druge objekte svako može da napravi. Suština stvari je, međutim, u tome da održavanje samih sajmova, njihovo internacionalno pozicioniranje, marketing i prepoznavanje novih sajamskih manifestacija, mora da radi neko ko ima veliko i bogato iskustvo, dokazano u međunarodnoj praksi.
– Pokazalo se do sada u svetu da postoje kompanije koje na više kontinenata organizuju nekoliko stotina sajmova. To je ono iskustvo koje nama nedostaje, a doprinelo bi tome da Beograd bude značajniji i kao grad i kao privredni centar, kako u regionu tako i u svetu. Dovoljan je podatak da jedan dinar koji se potroši na sajmu, generiše između 10 i 11 dinara u privredi grada, što znači da koliko god da sajam napravi prometa, deset puta više zarade grad i Republika. Zato to treba imati u vidu kada se bude vodilo računa o tome kako i na koji način treba prepoznati novog vlasnika Beogradskog sajma. Taj neko mora da nam obezbedi da naši sajmovi rastu i da ljudi na njima više ulažu u svoja predstavljanja, a više se ulaže kada vidite da vam je taj sajam značajniji od nekih drugih – napominje Trpković.
On je istakao da će do kraja godine biti definisan način na koji će biti urađena privatizacija, a gotovo je sigurno da će Beogradski sajam biti prodat putem tendera, uz određene uslove.
Na pitanje koja je najmanja cena po kojoj će Sajam biti prodat, Trpković kaže da je teško u ovom trenutku govoriti o tome.
– Cenu uvek definiše tržište, ali treba videti šta se desilo u okruženju. Budimpeštanski sajam je prodat za 40 miliona evra i 20 miliona evra u investicijama. Mi moramo da krenemo negde od tog iznosa. To je minimalna vrednost. Izuzetno je važno da jedno ovako specifično preduzeće ne možete prodavati tako što ćete čekati, nego morate početi da nudite i to je pitanje kako ćete prepoznati i ubediti nekog da on ovde ima interes. Neće niko doći ovde ukoliko ne dobije jasne garancije da će imati dobru saradnju sa republičkim i gradskim institucijama, jednostavno da će biti prihvaćen u sredini. Znači, svi moraju da shvate da je biti sajamski grad veoma značajno i da svaki sajam koji se dešava ne doprinosi samo onome ko organizuje manifestaciju već i svima nama – objašnjava Trpković.
Prema njegovim rečima, važno je da svetski priznate kompanije vide Beograd kao centar jugoistočne Evrope.
– Njima je sasvim svejedno gde će biti organizovan sajam. Oni jednostavno traže uslove, odnosno saradnju sa državom i gradom. Bitno je da im pokažemo da imamo jedan lep prostor koji se nalazi neposredno uz autoput, da je uz jednu od glavnih gradskih saobraćajnica i da ima razrađene sajamske priredbe – zaključio je Trpković.
Milan Brašanac
[objavljeno: 15.09.2006.]
