Izvor: Politika, 21.Apr.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za i protiv besplatnih udžbenika
Besplatni udžbenici smetaju onima koji bi hteli da se knjige kupuju svake godine. – Može li se učiti bez podvlačenja teksta
Vlada Srbije je na nedavnoj sednici prihvatila projekat „Besplatni udžbenici za prvi, drugi i treći razred osnovne škole u školskoj 2011/12. godini”, kojim se postupno obezbeđuju besplatni udžbenici učenicima osnovnih škola. Predstavnici udruženja roditelja, deo privatnih izdavača i stručne javnosti ovu odluku „dočekali su na nož”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako je ocenio i sam ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović.
Među argumentima onih koji su protiv ovog projekta jesu „da deca više neće moći da pišu po udžbenicima, jer će morati da ih vraćaju neoštećene”, kao i da je reč o „nedovoljno promišljenim potezima Ministarstva prosvete, koje je zanemarilo i stav Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije, što će uticati na kvalitet obrazovanja”.
Po mišljenju roditelja, ali i stručnjaka, osim što se ovako ruši kvalitet školskih knjiga, većina dece će imati paralelne komplete u kojima će moći da piše i podvlači. Oni kažu i da bi besplatne udžbenike trebalo da dobiju samo deca iz socijalno ugroženih porodica, bez obaveze vraćanja knjiga na kraju godine.
Profesor dr Vladimir Stojanović, autor oko 80 udžbenika iz matematike za osnovnu i srednju školu, iz čijih knjiga su učili i mnogi sadašnji autori udžbenika, kaže da je činjenica da se u čitavoj ovoj polemici ne čuje struka, već samo – trgovci.
– Ovim projektom se zapravo prekida lanac u kojem se može koruptivno delovati. Besplatni udžbenici smetaju onima koji posreduju između izdavača i škola i onima koji žele da im se udžbenici kupuju svake godine. Prava kreativnost je da učimo decu da budu samostalna i da sami formulišu ono što hoće da kažu, a ne samo da docrtaju liniju i upišu broj. To nije kreativnost, takvi su udžbenici loši i ja sam siguran da se to radi iz komercijalnih razloga – kaže ovaj profesor koji je prvi udžbenik objavio pre 35 godina.
Iako priznaje da su njegova deca učila iz knjiga po kojima nisu škrabala, on smatra da je apsolutno opravdano da učenici pišu, crtaju i seckaju u prvom, drugom i trećem razredu, jer još ne znaju šta je knjiga i tek uče da pišu… Već u četvrtom razredu, ističe, knjiga bi trebalo da se poštuje.
– Ljudi koji istupaju protiv besplatnih udžbenika često se koriste neistinama. Na primer, govore da postoje radni i neradni udžbenici, što je pogrešna terminologija, ispada da su radni udžbenici oni po kojima se piše, secka, lepi, a neradni oni po kojima se ne piše. Drugo, ne stoji ni teza da su ti udžbenici po kojima se piše interaktivni. Stručnjaci znaju da postoji interaktivna nastava a ne udžbenici, jer interakcija je odnos između nastavnika i učenika, a ne između učenika i udžbenika – objašnjava ovaj profesor matematike.
Po njegovom mišljenju ne stoji ni argument da deca žele da čuvaju školske knjige, jer su takvi udžbenici nemaju svrhu, zastareli su i bolje bi bilo da ih neko koristi još nekoliko godina i iz njih uči.
– U RS imam osam, a kod nas 18 udžbenika koji su trenutno u upotrebi i nijedan nije da iz njega secka. Ako je knjiga dobra, onda je to što je važno već podvučeno ili na neki način istaknuto. Pisanje po marginama je loša navika, knjiga ipak treba da se poštuje, da ostane upotrebljiva i da još neko koristi – kaže profesor Stojanović.
Jedan od najvećih stručnjaka u našem obrazovanju, profesor dr Ivan Ivić s druge strane kaže da je naravno „kao nepopravljivi levičar za besplatne udžbenike”, međutim, dodaje da ova relativno skromna mera rešava samo deo besplatnog obrazovanja jer ima mnogo većih izdataka za porodice, od školske opreme do užine.
– Druga mera se odnosi na vraćanje udžbenika. Žao mi je, ali nisam video računice iz ove prethodne dve godine, kolike su stvarne uštede vraćanja školskih knjiga. Koliko udžbenika se stvarno vrati, koliko ne može da se vrati jer su oštećeni? Pribojavam se da će udžbenike manje vraćati deca iz siromašnih porodica zbog stambenih uslova. Zamislite u jednoj romskoj mahali koliko njih će moći da očuva udžbenike u dobrom stanju, pa da ih vrati? Oni će na kraju morati da plaćaju te udžbenike. Dakle, iz tog ugla, vraćanje nije dobra mera. Osim toga, u srpskim porodicama često nema nijedne knjige, a ako bi učenici zadržali udžbenike, njih bi mogli da koriste i drugi članovi porodice – smatra profesor Ivić.
S. Gucijan
objavljeno: 22.04.2011.
