Izvor: Politika, 12.Nov.2010, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uticaj brane na životnu sredinu
Pre početka punjenja akumulacije Rovni, građani Valjeva, političke grupacije, kao i stručna javnost, zahtevaju da se uradi studija o tome kako će jezero uticati na zdravlje ljudi, floru i faunu, vodu, vazduh, mikroklimu...
Valjevo – Očekivanja da će sa privođenjem kraju radova na veštačkoj akumulaciji Rovni, na reci Jablanici, 12 kilometara uzvodno od Valjeva, utihnuti primedbe na ovu kapitalnu vodoprivrednu investiciju nisu se obistinila. Kako brana raste, tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su sve glasnija pitanja zbog čega još nije urađena studija za procenu njenog uticaja na životnu sredinu, jer građani žele da znaju šta će se dešavati kada brana bude napunjena vodom. Istovremeno energično se traži od graditelja da voda u budućem jezeru bude zaustavljena ispod crkve Gračanice, jedne od najstarijih bogomolja u valjevskom kraju.
Graditelji i investitori zaokupljeni su uglavnom finansijama. Naime, pored 50 miliona evra koliko je u proteklih 25 godina potrošeno za gradnju akumulacije, do njenog stavljanja u funkciju potrebno je još 15 miliona evra. Da bi se do tih para došlo, moralo je da se pristupi određenim promenama u organizaciono-upravljačkim odnosima. Tako su odnedavno, pored Valjeva, suosnivači novog regionalnog vodoprivrednog preduzeća „Kolubara“ opštine Lazarevac, Lajkovac, Ub i Mionica koje će iz akumulacije Rovni dugoročno obezbediti vodu za piće.
Međutim, kako se početak punjenja akumulacije približava, najverovatnije sredinom naredne godine, i dalje se traže od izvođača radova i lokalne vlasti pojedinosti u vezi sa akumulacijom. Dragan Mojsilović, predsednik Gradskog odbora Liberalno-demokratske partije, pita se zbog čega još nije urađena studija o proceni uticaja brane na životnu sredinu.
– Studija se mora uraditi pre početka punjenja brane, jer građani Valjeva moraju da znaju šta će se dešavati kada jezero bude napunjeno vodom. Struka treba da kaže kako će jezero uticati na zdravlje ljudi, floru i faunu, vodu, vazduh, mikroklimu, kao i na materijalna i kulturna dobra. Građane posebno brine hoće li biti ugrožena njihova bezbednost, jer nije tajna da se radi o trusnom području. Izrada studije nije političko, već egzistencijalno pitanje. Građani su u nekoj vrsti izmaglice kada je u pitanju 75 metara visoka brana i pet kilometara dugo jezero na nešto više od 10 kilometara od njihovih domova – kaže Mojsilović, uz napomenu da u LDP-u nisu protiv ovog vodoprivrednog objekta.
Ne smiruju se ni apeli u vezi sa sudbinom crkve Gračanice jer je ona na lokaciji koju bi buduće jezero trebalo da potopi. To je jedna od najstarijih bogomolja u valjevskom kraju koja je 1997. godine proglašena za zaštićeno kulturno dobro, pa oko 10.000 Valjevaca iz zemlje i inostranstva svojim potpisima pokušavaju da odbrane Gračanicu od izmeštanja na novu lokaciju. Jordan Dražić, predsednik Udruženja građana „Gračanica“, kaže za naš list da je to veliki test za lokalnu, ali i za državnu vlast u pogledu očuvanja svojih svetinja i zaštićenih kulturnih dobara.
Budo Novović
objavljeno: 13.11.2010.
