Izvor: B92, 14.Maj.2010, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba li gajiti modifikovane biljke
Beograd -- Pre ili kasnije i Evropa će morati da otvori granice za genetski modifikovanu hranu, a Srbija mora da se prilagodi takvoj situaciji, kažu američki stručnjaci.
Za sada je u Srbiji zabranjen uzgoj GMO biljaka i dok razne grupe podstiču strah od GMO hrane kod potrošača, Amerika tvrdi da se jednostavno radi o tome da evropske kompanije kasne.
GMO modifikovana soja se uzgaja na 90 procenata svih površina u Americi – kukuruz na polovini. U celom svetu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << GMO biljke se nalaze na 434 miliona hektara. Potrošači u Americi bez zdravstvenih rizika koriste hranu od genetski modifikovanih organizama više desetina godina – tvrdi profesorka Martina Mekhalakan iz prestižnog kalifornijskog Dejvis Kampusa .
Profesorka Mekhalakan je na našim univerzitetima na poziv Američke ambasade održala seriju predavanja o biotehnologijama koja je trebalo naše eksperte da uvere u bezbednost ovih tehnologija, ali i u prednosti koje ove tehnologije imaju za poljporivrednike i za životnu sredinu.
„Biotehnologije su set alatki koje omogućavaju da se biljke uzgajaju uz manje, daleko manje herbicida i mnogo bezbednije po životnu sredinu. Hrana koja se tako proizvede sadrži mnogo manje rezidua pesticida nego ona proizvedena bez biotehnologija", kaže Martina Mekhalakan, šef sektora za biotehnologiju UC.
Zahvaljujući biotehnologijama odnosno genetskom inženjeringu napravljene su biljke koje ne obolevaju, lakše se štite od korova jer su otporne na herbicide, bolje koriste đubrivo iz zemljišta i otpornije su na sušu, a pri tome proizvode kvalitenije i svarljivije proteine.
To je po onome što se dešava u Americi dobro i zbog životne okoline, ali i zbog smanjenja troškova obrade zemljišta, tako da je poljoprivreda u Americi profitabilnija nego ona u Evropi. Što Evropa rešava davanjem obilatih subvencija.
Po nezvaničnom mišljenju profesorke Mekhalakan, jedan od najvažnijih razloga zbog kojih Evropa zabranjuje uzgoj GMO organizama je – to što evropske kompanije kasne u razvoju. Kome će se carstvu privoleti Srbija koja ipak većinu hrane izvozi u Evropu – tek treba da bude odlučeno.
„Srbija mora da donese odluku baziranu na naučnim činjenicama i nadam se da će ta odluka biti fer i razumna. Srbija ne bi trebalo da koči napredak i razvoj svoje poljoprivrede", kaže Mekhalakanova.
Srbija nema evropske subvencije, ali ni američku biotehnologiju, a nažalost čak ni na domaćem tržištu nema imidž koje se neuspelo promoviše već 20 godina – zemlje koja proizvodi zdravu hranu. Na kraju šta god da se odluči o tome šta ćemo i kako proizvoditi biće politička koliko i naučna odluka , mišljenja su naših analitičara.
