Izvor: Danas, 06.Nov.2014, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve partije sklone „levičarenju“
Poslednjih nekoliko godina jedna od centralnih tema na partijskoj sceni Srbije je ujedinjenje „srpske desnice“, a ova tema se intenzivirala poslednjih dana. Vrlo često možemo primetiti da sama podela na levicu i desnicu u Srbiji ne postoji, s obzirom na to da partije u nekim situacijama svoju politiku prilagođavaju drugim okolnostima, a ne svojim programskim opredeljenjima. U nekim situacijama sam pri tvrdnji da su sve partije u Srbiji sklone „levičarenju“, jer njihovi predlozi apsolutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << odstupaju od principa za koje se zalaže desnica.
U Srbiji je potrebno da se definiše šta je i ko je desnica, ali prevashodno da se napravi otklon od trenutne politike u kojoj desnica nužno podrazumeva ekstremizam, isključivost i antagonizam evropskim idejama. U Srbiji desnicu u različitim varijantama predstavljaju od umerenih DSS-a, Treće Srbije do radikalnijih Dveri, SRS-a uz još nejasno pozicioniranje partija u nastajanju SNP-a Nenada Popovića i SOS-a Siniše Kovačevića. Desnice je u osnovi posvećena tradiciji i crkvi, pa je srpska desnica svojim odnosom prema pravoslavlju prirodno orijentisana ka Rusiji. Međutim, srpska desnica može u Evropskoj uniji da nađe partnere koji joj svojim programskim opredeljenjima daju pravu suštinu.
Potencijalni uzori i partneri kreću se u prostoru između evroskepticizma i evrorealizma. Programski većina pripada evroskepticima, a u praksi se ponašaju evrorealistično - ističu i mane i prednosti EU i koriste ih u potpunosti. Kao predstavnici ovih ideja ističu se francuski Nacionalni front, Slobodarska partija Austrije, britanska Stranka nezavisnosti UK (UKIP), Alternativa za Nemačku itd. Širok je spektar vrednosti za koje se zalažu ove partije, pa tako Nacionalni front sa liderkom Marin Le Pen ističe važnost očuvanja suvereniteta i identiteta, tradicionalnih i porodičnih vrednosti uz jaku nacionalna ekonomija, dok sa druge strane UKIP ističe ideje jakog libertarijanizma i evroskepticizma, a Alternativa za Nemački između ostalog daje predloge direktne demokratije i supsidijarnosti kao projekte vraćanja suštinskim demokratskim principima i osnovnim idejama Evrope nacija. U ovim idejama ima mnogo materijala koji bi srpska desnica morala da uključi u svoje programe i da na osnovu jasne platforme krene u okupljanje koje joj je neophodno. Ovo okupljanje mora da bude programsko, a nikako okupljanje zbog cenzusa.
Mnogi od ovih potencijalinih partnera decenijama su bili na pozicijama radikalne desnice, ali su u poslednjoj deceniji znatno revidirali stavove i zauzimaju pozicije umerene desnice. Prvi zadatak srpske desnice je da partije koje su prepoznatljive po radikalizmu, naprave otklon od takvog statusa u društvu i među glasačima, jer u suprotnom ostaju na margini. Ova promena je pre svega važna zbog okupljanja „patriotskog bloka“ oko zajedničkih tema. Srpska desnica mora da shvati da nije desnica ako se zalaže za „hleb od 3 dinara“ (jedan od predloga SRS iz prošlosti), nego samo ako ima odgovornu i jasnu programsku politiku.
Autor je doktorand na Fakultetu političkih nauka
