Izvor: Politika, 16.Feb.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin tvorac bioničke ruke
Staniša Raspopović, zajedno sa timom stručnjaka, izumeo bioničku ruku pomoću koje osobe sa amputiranom rukom ponovo mogu da osete dodir
Ime Staniše Raspopovića biće zapisano u našoj, ali i svetskoj nauci. Otkriće bioničke ruke pomoću koje osobe sa imputiranom rukom ponovo mogu da osete dodir, našlo se nedavno na naslovnim stranama i u udarnim vestima velikih svetskih medija, od „Ekonomista”, „Monda” do Bi-Bi-Sija, jer se konačno pružila nada milionima ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji žive sa invaliditetom.
Staniša ima 30 godina, čita „Politiku” i kaže da se svet ne deli na nacije, već na dobre i loše ljude. Najviše vremena provodi u avionu, živi na relaciji Lozana–Piza, a pošto su mu život i posao toliko dinamični, nikada ne zna gde će da osvane. Ovaj razgovor vodimo na relaciji Beograd–Finiks.
– Još od otkrića prve proteze 1914. godine do danas, dakle za sto godina, nije bilo moguće da osobe kojima je amputirana ruka, uz pomoć proteze i osete dodir. Korisnici su osećali proteze kao strano telo, često odbijali da ih koriste ukoliko su imali drugu zdravu ruku. Zato su u toku prethodne decenije ogromni napori svetske naučne zajednice u polju bioinženjeringa bili usmereni ka tome da se vrati osećaj dodira osobama sa amuptiranim gornjim ekstremitetima ili pacijentima sa povredom kičmene moždine – počinje priču Raspopović.
Tim koji je konačno uspeo u tome, a u kojem je bio i naš naučnik, imao je dvadesetak ljudi koji su radili u Italiji, Švajcarskoj i Nemačkoj. Prva osoba na svetu koja je dobila priliku da isproba ovo revolucionarno otkriće i ponovo oseća rukovanje predmetima bio je Denis Abo Sorensen iz Danske i to devet godina posle nesreće nakon koje mu je amputirana ruka.
– Za mene ovo je kruna sedam godina intenzivnog rada koji je počeo u laboratoriji sa elektrodama, nastavio se eksperimentima sa pacovima i konačno kulminirao u protezi koja stvarno pomaže ljudima – priča ovaj mladi naučnik koji govori italijanski, španski, engleski i francuski jezik.
Na naše pitanje koliko će ruka da košta i kada se može očekivati masovna proizvodnja, Raspopović odgovara da se već naredne godine očekuje da nekoliko novih pacijenata bude testirano sa modernijom verzijom koja bi eventualno mogla da se koristi za duži period. Ipak komercijalizacija će morati da pričeka na detaljne kliničke testove i zdravstvene regulative, tako da se masovna proizvodnja može očekivati za pet do 15 godina.
Ne možemo a da ga ne upitamo i kako je stigao od Beograda do tima najumnijih glava Evrope.
Kaže da je završio OŠ „Nikola Tesla” u Vinči, pa Matematičku gimnaziju u Beogradu. Nakon mature je dobio italijansku državnu stipendiju u Pizi, koja mu je omogućila da završi osnovne studije na elektrotehnici. Zahvaljujući evropskom programu Erazmus uradio je deo mastera u Barseloni, a osvojio je i stipendiju za doktorat.
– Doktorirao sam sa 28 godina. Sada radim kao istraživač na švajcarskom Institutu za tehnologiju u Lozani i na italijanskom Institutu za biorobotiku. Ono što želim da istaknem jeste da je sve ovo moguće za bilo kog mladog čoveka bez finansijskih podloga ili „poznanstava”, dovoljno je samo dobro se informisati i biti jako uporan – priča Raspopović.
Dolazi često u Beograd, kaže da mu najviše nedostaju porodica, prijatelji i oni bezbrižni dani na Adi kada se basket i šah prekidao roštiljem. I naravno zvuk tambura uz uho...
Pitamo ga da li razmišlja o povratku u Srbiju, a on odgovara da je to uvek otvorena opcija, ali da bi se to dogodilo trebalo bi da postoje uslovi i želja da se istraživanje, nauka i tehnologija otvore, i kod nas u zemlji i ka našim mlađim ljudima koji su sticali znanje u inostranstvu.
Sandra Gucijan
-----------------------------------------------------------
Radio i kao perač sudova i raznosač pica
Imam majku Mirjanu i oca Vlada koji su u Beogradu, a brat Miloš živi u Pizi. Oni su mi glavna podrška i danas i onda kada nije sve bilo med i mleko i kada sam uz studije radio i kao perač sudova i kelner i raznosač pica – priča Staniša.
-----------------------------------------------------------
Kako radi ruka
Prototip ove bioničke tehnologije testiran je u Rimu. Naučnici su koristili poboljšanu veštačku ruku sa senzorima koji detektuju informacije o kontaktu između proteze i objekata. Senzori su merili kvantitet pritiska u veštačkim tetivama koji kontrolišu pokrete prstima proteze, zatim se ta mera pretvarala u električnu struju kojom su stimulisani nervi – pokušava što jednostavnije da objasni komplikovano otkriće naš sagovornik.
objavljeno: 16.02.2014
