Izvor: RuskaRec.ru, 30.Jan.2017, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko zlatnih rezervi ima Rusija?
Tema zlatnih rezervi u više navrata je pokretana u medijima. Donald Tramp je čak izneo ideju da se prekontrolišu američke zlatne rezerve, kako bi se proverilo da li SAD uopšte još uvek imaju zlato. Nemačke zlatne rezerve se čuvaju u SAD, i ta tema takođe redovno brine nemačku javnost, u kojoj je ponovo pokrenuto pitanje potrebe da se zlatne rezerve vrate u zemlju.
U tom kontekstu mnogi se pitaju šta se dešava sa zlatnim rezervama Rusije i gde se one kriju.
Zlato za svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << slučaj
Rusija posvećuje ogromnu pažnju svojim rezervama zlata. Ona je na šestom mestu po količini zlatnih rezervi. Po podacima Centralne banke, danas te rezerve iznose 1.614,27 tona zlata, što je 15% više u poređenju sa prošlogodišnjim stanjem.
Uvećanje proizvodnje sunčevog metala
Centralna banka Rusije i dalje je jedan od vodećih kupaca zlata. U februaru prošle godine kupila je preko 10 tona: „Kada je cena niska vlasti gomilaju rezerve zlata. Kroz istoriju je nastala tradicija da se prave takve rezerve jer je zlato likvidno, pouzdano i unosno, ali cene veoma variraju“, kaže ekonomista Anton Tabah, profesor Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“.
Eksperti pozitivno ocenjuju težnju Rusije da uveća zlatne rezerve u doba kada je ekonomska situacija u svetu nejasna. Na primer, Konstantin Saharovski, koji je godinama bio direktor za inovacije u velikoj ruskoj juvelirskoj kompaniji „Adamas“, smatra da posle Trampove pobede zlato još više dobija na značaju: „Uvećanje zlatnih rezervi je u sadašnjim ekonomskim i poltičkim uslovima veoma dobra odluka“, smatra on.
Uvećanje zlatnih rezervi on dovodi u vezu i sa političkim rizicima vezanim za izbor novog predsednika SAD: „Tramp je, otvoreno govoreći, nepredvidiv. Posle svega ovoga lako može krenuti novi talas sankcija i zamrzavanje aktiva. Zlato će omogućiti da se aktive Rusije sačuvaju. Naravno, postoje i problemi vezani za mogući pad cene zlata, ali sve se to može hedžirati“, kaže on.
Zlatna tvrđava u Ulici Pravde
Rusija ne koristi usluge čuvanja svog zlata u inostranstvu, kako to rade druge zemlje. Sve rusko zlato nalazi se u Rusiji. Ona, doduše, nema sopstveni Fort Noks, tako da se oko 67% rezervi nalazi u trezorima Centralne banke u Moskvi, a ostalo je u Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu. Zlato se čuva u polugama teškim od 100 grama do 14 kilograma.
Podaci o mestima gde se čuva zlato nisu dostupni javnosti, ali uveliko kolaju glasine da se jedno od njih nalazi u Ulici Pravde u Moskvi. Ulica je dobila ime po nekadašnjem glavnom sovjetskom dnevnom listu. U njoj su još uvek smešteni mnogi ruski mediji.
Vladimir Putin je 2011. godine posetio trezor površine 17.000 kvadratnih metara. On je tada bio premijer i dobro je proučio situaciju u ekonomiji. Smatra se da je upravo Putin bio glavni inicijator uvećanja zlatnih rezervi. Pojedini eksperti kažu da Putin tretira zlato i devizne rezerve kao garanciju ruske finansijske nezavisnosti.
Ilustracija: AP
U Rusiji se uvek skupljalo zlato
Istorija čuvanja ruskih zlatnih rezervi potiče iz doba ruskih careva koji su se oslanjali na zlato u cilju jačanja nacionalne valute. Najviše zlatnih rezervi Rusija je imala 1894. godine, kada su one iznosile 800 miliona carskih rubalja.
Velika količina zlata u ruskim rezervama omogućila je ministru finansija Sergeju Viteu, poznatom ekonomisti, da izvrši monetarnu reformu usled koje je 1897. godine uveden zlatni standard.
Zlatne rezerve Ruske Imperije do 1914. godine su bile najveće u svetu. Rusija je imala 1.400 tona zlata.
Rusija ulazi u „zlatnu trojku“
Razorni rat sa Kajzerovom Nemačkom i revolucija koja je usledila odrazili su se i na količinu zlatnih rezervi. Većinom su one potrošene da bi se dobili krediti stranih banaka.
Posle boljševičkog prevrata u oktobru 1917. godine jedan deo carskog zlata je u Sibir odneo admiral Aleksandar Kolčak, koji je komandovao snagama „belog pokreta“.
Nešto od tog zlata je ostalo u Rusiji, tvrdio je doktor istorijskih nauka, profesor Ruskog državnog univerziteta za društveno-humanističke nauke (RGGU) Vladlen Sirotkin. On je veliki broj radova posvetio „Kolčakovom zlatu“. Admiral je dobar deo zlatnih rezervi poslao u Japan da bi tim zlatom kupio oružje. Tako je ostao bez zlata, a oružje nije dobio. Prema podacima ruskih naučnika, radi se o preko 60 tona zlata.
Inače, i carska, a zatim i sovjetska Rusija uvek je svoje zlato čuvala na svojoj teritoriji. Pored toga, čuvala je i zlato drugih zemalja, recimo Rumunije. Za vreme Prvog svetskog rata Rumunska kraljevina, saveznica Carske Rusije, donela je odluku da svoje zlato pošalje u Rusiju plašeći se nemačke okupacije. Tada je u Rusiju poslato 95 tona zlata.
Sovjetski Savez je obećao da će to zlato dati „narodu Rumunije“, ali sovjetski rukovodioci nisu žurili da ga vrate jer im rumunski lider Nikolaje Čaušesku nije ulivao veliko poverenje, i bio je u dosta zategnutim odnosima sa Moskvom. Poslednja partija rumunskog zlata vraćena je Bukureštu tek 2008. godine.
Boljševici su po dolasku na vlast 1917. godine intenzivno trošili zlatne rezerve za kupovinu hrane i neophodne opreme, tako da je 1928. godine ostalo samo 150 tona zlata. Zlatne rezerve su znatno uvećane u Staljinovo doba, jer je on smatrao da je to neophodan uslov brze industrijalizacije ekonomije.
Rusija prestigla Kinu u zlatnim rezervama
Posle smrti Staljin je ostavio svome nasledniku 2.500 tona državnog zlata. Posle Hruščova je ostalo 1.600 tona, a posle Brežnjeva 437 tona. Zatim su Andropov i Černjenko malo uvećali „nasleđe“. U njihovo vreme rezerve su dostigle 719 tona. Poslednji udarac „Staljinovim rezervama“ zadao je Gorbačov – u oktobru 1991. godine zlatne rezerve su iznosile samo 290 tona.
Gde se „ispira“ zlato?
Većina ruskih rudnika zlata nalazi se u Magadanu na ruskom Dalekom istoku. To je mesto poznato po logorima u kojima su hiljade ljudi stradale u Staljinovo vreme. Sa druge strane, Magadanu je bilo suđeno da odigra i pozitivnu ulogu u razvoju ruske industrije zlata.
„Zlatni“ regioni Rusije
Naime, u Magadanu je 2005. godine održana sednica vlade posvećena zlatu kojom je predsedavao predsednik Vladimir Putin. Cilj tog susreta je bio da se reši kritična situacija sa zlatnim rezervama. Tada je u trezorima bilo samo 387 tona zlata i stanje u ovom sektoru je bilo katastrofalno.
Od tada su preduzete nove mere u pravcu poboljšanja u ovom sektoru koji se oslanjao na zastarela pravila sovjetske ekonomije. Bio je to revolucionarni susret kada je reč o eksploataciji zlata, jer je doneta odluka da se privatnicima dozvoli investiranje u geološka istraživanja.
Rusija prestigla Kinu u zlatnim rezervama
Međutim, najvažniji rezultat je bio podizanje nivoa transparentnosti. Naime, u sovjetsko vreme je eksploatacija spadala u sektore u kojima najviše cveta korupcija: „Predsednici kartela i direktori državnih preduzeća za eksploataciju zlata koji su se pridržavali određenih principa, obično nisu ostajali dugo na svom radnom mestu“, pisao je poznati sovjetski geolog Aleksandar Surkov u knjizi „Tihi trudbenici i pirati Karipskog mora“.
Danas, kada pirati već uveliko pripadaju prošlosti, „tihi trudbenici“ rade danonoćno i neprekidno uvećavaju rezerve zlata u zemlji.
Pogledaj vesti o: Donald Tramp
