Izvor: Vesti-online.com, 29.Dec.2012, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sačuvati opljačkano nasleđe
Slavko Krstajić (56), rođen na Žabljaku, danas stanovnik Budve, priprema doktorski rad "Hodočasništvo i verski turizam", koji planira da završi do proleća, a braniće ga u Beogradu na Bogoslovskom, Ekonomskom ili nekom drugom fakultetu.
Slavko Krstajić
Završio je Ekonomski fakultet, magistar je i radi u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj gde je predsednik i koordinator Ekonomskog saveta, član crkvenih foruma u Mitropoliji i Patrijaršiji, ali i rukovodilac Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << fonda jedinstva pravoslavnih naroda u Predstavništvu za Crnu Goru. Nedavno je boravio u Nemačkoj, gde je posetio više crkava, galerija i muzeja.
- U Minhen sam došao da obiđem nekoliko galerija i muzeja i posetim hram Sv. arhanđela Mihaila, u kome se nalaze interesantne svetinje, kao što su mošti svetih Kozme i Damjana (sveti Besrebrenici, sveti Vrači). Nemačka je prepuna svetinja koje su još iz vremena krstaških ratova donete uglavnom u Bavarsku, ali i rurski deo (Diseldorf, Keln, Ahen). Ahen je bio prestonica u vreme Karla Velikog i Cara Konstantina - kaže Slavko Krstajić.
Hodočasništvo
- Hodočasništvo je kod nas stavljeno u red verskog turizma, a ono to u svakom slučaju nije. To su naročito dobro razvili Rusi i oni to dobro razlikuju u pravnom, ekonomskom i teološkom smislu. Slično nešto činio je i naš sveti Sava, jer kad je išao u Svetu zemlju kupio je manastir Sv. arhanđela u Jerusalimu, zatim u Jaši, a sve to da bi naši ljudi koji dolaze u Svetu zemlju na poklonjenje imali gde da borave - objašnjava Krstajić.
Ova poseta Nemačkoj, ali i Francuskoj, deo je aktivnosti važnih za agenciju Odigitrija, gde je Slavko Krstajić rukovodilac, koja organizuje hodočasnička putovanja u Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku, ali i po svetu, kao što su Sveta zemlja, Sveta gora, Rusija, Ukrajina, Rumunija, Grčka. U budućnosti će se hodočasnička putovanja organizovati i u druge hrišćanske zemlje.
Tako i u Bavarskoj ima nekoliko zanimljivih mesta koja bi trebalo posetiti. To su u prvom redu Alteting, mesto interesantno sa aspekta hrišćanstva, pogotovo hodočasništva, jer tu se nalazi skulptura Crna Madona koju godišnje posete stotine hiljada hodočasnika iz Evrope.
Zatim, Oberamergau, 80 km od Minhena ka Bodenskom jezeru, ostrvo Raihenau na Bodenskom jezeru koje je pod zaštitom Uneska, značajno i u arhitektonskom smislu, ali i za hodočasnike.
Mošti svedoče
- Svete mošti su nam svedoci sile Božje danas na zemlji, jer su svetitelji Božji sasudi Duha svetoga i zbog svega toga oni nisu bili podložni biološkim procesima raspadanja i dezintegracije, nego ih je kao takve Bog sačuvao nama kao svedočanstvo Božje sile na zemlji. Mi ih doživljavamo na pravi način, da nas oni potaknu u veri i molitvi koja će biti iskrenija, usrdnija i u svakom slučaju i delotvornija - kaže Slavko Krstajić.
Tu su i Ahen i Trijer, gde se nalazi sačuvan deo platna kojim je bio prekriven sto na Tajnoj večeri kada je Isus sa svojim učenicima obavio pričest, zatim deo platna kojim je obrisao noge svojim učenicima, nekoliko trnova iz venca kojim je on bio "krunisan" na krstu, kao i deo krsta na kome je sv. Andrej Prvozvani bio prikovan i jedan od klinova kojim je bio prikovan na krst.
Sve to je za nas izuzetno značajno, jer mi nemamo pravu predstavu, pošto sve što je katoličko mi posmatramo kao nešto druge vere, a to je deo našeg hrišćanskog nasleđa iz perioda kad nije pripadalo ni katoličanstvu ni pravoslavlju.
To je doneto u vreme krstaških ratova, jer su idući da tobože oslobode Hristov grob, krstaši svraćali do Carigrada i pljačkali ga, a sve to počelo je posle šizme, velikog raskola 1054. godine. Bio je to pritisak na pravoslavlje, nekad za novac, a nekad ne.
Nastavak na Vesti-online.com...
