Izvor: Politika, 29.Dec.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opozicija i tenzije
Da li bi premijer Srbije Aleksandar Vučić, pored fabrika, mostova ili novih zgrada, morao da otvori i neku, novu opozicionu stranku, u kojoj bi posao ili barem novu šansu dobili neki nezaposleni lideri bez perspektive, aktivisti bez stranke ili glasači bez alternative. Nije reč o nekakvom podgrevanju političke ironije, koja se na stolu obično nađe kada ostanete bez elementarne građanske hrabrosti ili ideje kako se iz političkog tunela izlazi. Nije reč ni o obradi političkog hita od pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko godina koji je govorio da je bivši predsednik Srbije Boris Tadić stvorio naprednjake kako bi oslabio opoziciju ali je zapravo nepovratno oslabio sebe. Reč je o opoziciji koja isparava iz političkog sistema i seli se u neke nepoznate krajeve, a vlast se ponaša kao da je nezasita neman koja će je srušiti na prvom sledećem koraku.
Tako se u Srbiji pojavio neverovatan sociološki fenomen – vlast povlači čitav niz nepopularnih poteza, često se ponaša bahato, ali na izborima veoma ubedljivo trijumfuje. A ispred štandova opozicije, na kojima se potpisuje protiv smanjenja plata i penzija, možete da vidite grupu ljudi samo kada izađu iz obližnjeg autobusa. Ima li logičnog objašnjenja za tu konstrukcionu grešku u političkoj sceni Srbije? I kojim se gorivom pokreće ta scena – osećajem svemoći unutar vladajućih krugova, strahom koji parališe opoziciju ili potrebom običnih birača da posle decenije odglumljene demokratije i istinskog lopovluka malo osete čvrstu ruku. Taj trend može da se zaustavi prilično jednostavno – da opozicija doživi promene koje su na sebi sproveli Nikolić i Vučić pre nekoliko godina ili da se pojave neki novi lideri, kojima kičma nije odavno stradala u poslovno-političkim kombinacijama. Ili da sama vlast shvati da bi morala da neguje opoziciju i kritičare svih boja, kako se ne bi udavila u ljubavi prema sopstvenoj moći.
Jer ni za jednu vlast nije dobro kada se u Lučanima dogodi još jedan nezabeležen fenomen – nijedna opoziciona, parlamentarna stranka nije učestvovala na izborima, a građani su mogli da biraju između tri liste vladajuće stranke i jedne vanparlamentarne stranke. A na izborima u Mionici, gde je učestvovala Demokratska stranka (Tadićeva stranka je i tu odlučila da apstinira), nosilac liste DS-a fizički je napadnut, a ministar policije Nebojša Stefanović obratio se javnosti u svojstvu potpredsednika SNS. Nije saopštio da je policija rasvetlila incident i uhapsila napadače na lokalnog lidera DS već je, posle opaske o plebiscitarnoj podršci SNS-u, primetio da na izborima na kojima učestvuje DS obično ima tenzija. U opštini Lučani njih, tenzija, nije bilo. Jer, nije bilo ni demokrata. Zato bi bilo dobro da neko u vlasti ipak shvati da su Srbiji, kao i svakom demokratskom društvu, potrebne tenzije, sporovi i rasprave.
Batić Bačević
objavljeno: 30.12.2014.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
