Izvor: MC Bor, 26.Mar.2012, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Cerovo“ bi da kopaju sami
Bor, 26. mart
Skupština rudnika bakra 'Bor' donela odluku o investiranju 30 miliona evra. Engleski investicioni fond odustao od kredita. Čeka se stav Agencije, pišu Večernje novosti
Skupština Rudnika bakra 'Bor' (RBB), iz sastava RTB 'Bor', donela je odluku o investiranju 30 miliona evra za ponovno otvaranje basenskog rudnika bakra i zlata 'Cerovo 1", u kome je proizvodnja, zbog niske cene bakra obustavljena 2002. godine.
Po zapisniku sa sednice >> Pročitaj celu vest na sajtu MC Bor << Skupštine RBB u koji su 'Novosti' imale uvid, taj posao je najpre trebalo da se finasnsira kreditom engleskog investicionog fonda 'RK Majn' iz Londona, na šta je saglasnost dala i Agencija za privatizaciju. Sa Englezima je bilo utanačeno i da kredit počne da se vraća tek po otvaranju rudnika 'Cerovo 1" u kome ima oko 14 miliona tona rude bakra i zlata.
Zajam je bio odobren na tri godine, uz godišnju kamatu od 4,4 odsto i uslov da RTB 'RK Majnu', tokom naredne decenije, prodaje bakar po berzanskim cenama. Međutim, iz još nepoznatih razloga, čelnici 'RK Majna' odustali su od davanja kredita RTB. Slično se dogodilo i sa multinacionalnom kompanijom 'Glenkor', jednom od najmoćnijih rudarskih korporacija na svetu, sa kojom je pre dve godine, maltene, sve bilo utanačeno da uz strateško partnerstvo sa 'Borom' aktivira 'Cerovo' i u taj posao uloži 120 miliona evra.
Predstavnici 'Glenkora', takođe iz nepoznatih razloga, iznenada su odustali od tog posla. Sada kad je i 'RK Majn' povukao odobrenje o davanju kredita, Skupština RBB donela je odluku da se 'Cerovo' aktivira sopstvenim sredstvima tog preduzeća, kao i iz kreditinih zaduženja.
Međutim, da li će do aktiviranja 'Cerova' ponovo doći, opet zavisi od Agencije za privatizaciju, koja iznova, budući da je RTB 'Bor' još u postupku restrukturiranja, mora da odobri investiciju od 30 miliona evra.
REZERVE
PO preliminarnim procenama, ukupne rudne rezerve u kompleksu 'Cerova' su procenjene na 120 miliona tona. Odatle bi se preradom u naredne dve decenije moglo dobiti oko 350.000 tona bakra, 18 tona zlata i gotovo 120 tona srebra.
.jpg)
