Izvor: Blic, 15.Jan.2009, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svakom po 24 evra od prodaje NIS

Kreatori ideje, a kasnije i popularnog Dinkićevog zakona o besplatnim akcijama, ne odustaju od priče u koju sada retko ko veruje. Stručnjaci se na najnovije najave o dodeli besplatnih hartija od vrednosti sredinom godine kiselo smeškaju uz tvrdnje da su ponovna obećanja populizam i zamajavanje građana Srbije.

Ekonomisti ističu da je bilo kakvo državno darivanje apsolutni promašaj budući da privreda ulazi u recesiju, a da će akcije, čak i da ih bude na leto, imati minimalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vrednost. Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, ponovio je prekjuče da će građani dobiti obećanih 1.000 evra nakon podele svih akcija, mada se ogradio objašnjenjem „da će krajnju cenu ipak odrediti tržište”.

Prostom matematikom koja kaže da roba vredi onoliko koliko je kupac za nju spreman da plati, može se preračunati koliko će vredeti letnja podela prvih akcija. Cena za ceo NIS, uprkos brojnim debatama, ostala je oko 800 miliona evra (za 51 odsto dogovoreno 400 miliona evra), a 15 odsto koliko sleduje građanima bilo bi 120 miliona evra. To znači da bi svaki od 5,1 miliona budućih akcionara mogao dobiti deonicu vrednu svega 24 evra. Na berzi u Srbiji sve je manje onih koji bilo šta kupuju, a cene najlikvidnijih vrednosnih papira trenutno su na tržištu ispod njihove knjigovodstvene vrednosti. To je posledica činjenice da su ih ulagači u poslednjih šest meseci samo prodavali kako bi izvukli keš, i to sa što manje gubitka. Ono što bi građani trebalo da znaju jeste da im ove akcije mogu vredeti i više ukoliko bude kupaca, ali je u ovom trenutku verovatnoća da za jednu akciju mogu da dobiju i 10 evra.

- Kao građanin i budući vlasnik akcija ne očekujem da će paket vredeti 1.000 evra, niti ljudi treba tome da se nadaju, a budući da će njihovu cenu odrediti tržište, verujem da će iznos biti manji. Vrlo je moguće da akcije NIS-a vrede i manje od 24 evra na berzi jer je pitanje ko će to hteti da kupi i kome je u interesu da postane manjinski akcionar NIS-a kad se zna kako su manjinski akcionari u Srbiji nezaštićeni. Verujem da je većinu građana odavno prošao prvi optimizam u vezi sa tih navodnih 1.000 evra. Jedino je sigurno da će tih akcija biti, jer je tako zakonom predviđeno i sada nema nazad - kaže Ana Jolović, stručnjak za finansijska tržišta u Centru za slobodno tržište.

Država nema šta da pokloni

Stručnjaci su jednoglasni u stavu da će građani Srbije na leto baratati „bezvredenim papirima” dobre kompanije zbog čega nikako ne bi trebalo da žure sa prodajom. Akcije „Hemofarma” su, na primer, u 2002. godini kada su izašle na berzu vredele 450 dinara po akciji, a 2006. kada je završena privatizacija cena jedne deonice bila je 12.340 dinara.

- NIS je vredna firma, ali koliko će vredeti svaka akcija znaće se tek kada počne da se trguje. Opšte je pravilo: ne prodavati akcije kada to svi čine - kaže Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Ranije su obećavane akcije šest velikih javnih preduzeća, i to NIS-a, „Jata”, Aerodroma „Nikola Tesla”, „Galenike”, „Telekoma” i EPS-a, ali se posle propalog tendera za „Jat” i dalje ne zna da li će građani dobiti akcije ili novac od prodaje srpskog avioprevoznika. Stručnjaci dovode u pitanje i najavu državnog sekretara Ćirića da će u ovoj godini biti objavljen tender za prodaju 70 odsto kapitala „Galenike”, ali i najavu da će deonice „Telekoma” građani dobiti do kraja 2010. godine.

- Vlada je i do sada najavljivala mnogo toga i nekoliko puta menjala strategije privatizacije i podele ovih akcija. Kako mogu biti prvo podeljene akcije „Galenike” za koju nije ni izabran privatizacioni savetnik, a akcije „Telekoma” navodno treba da stignu 2010. iako je privatizacioni savetnik već izabran. Ali, s obzirom na to da bi besplatne akcije bile dobar populistički potez, moguće je i da ćemo ih dobiti - kaže za „Blic” Marko Milić, portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondom „Fokus invest”.

Država koja će ove godine morati dobro da zavuče ruke u devizne rezerve kako bi pokrila spoljnotrgovinski deficit, budući da standardno više troši nego što proizvodi, nema apsolutno ništa da pokloni, tvrde znalci.

- Čak i ako te akcije budu podeljene sredinom godine, to neće imati smisla jer će se te akcije vrlo brzo obezvrediti, a ukupni gubici za privredu biti veći od koristi koju će dobiti građani jer privreda ulazi u recesiju. Ključno je pitanje kako će se održati spoljna likvidnost i u tim okolnostima deliti je neracionalno sa stanovišta svih građana, ali i pojedinačno jer će većina njih hteti akcije da proda i time će im dodatno obarati cenu - Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja ne samo da ne odustaju od ove ideje već najavljuju i akcije novih preduzeća koje će po istom principu pripasti građanima.

- Uskoro ćemo izaći sa predlogom proširenja spiska preduzeća čije će besplatne akcije građani dobijati u toku 2009. i 2010. godine. Bitno je istaći da će lista šest preduzeća biti proširena, verovatno sa akcijama jedne ili više banaka i određenih preduzeća. Naš predlog će biti da se na listi nađu preduzeća koja se baziraju na korišćenju prirodnih resursa - najavljuje Ćirić.

Građanima obećan i keš

Pored besplatnih akcija, građanima je obećan i keš koji treba da dobiju posle prodaje akcija iz Privatizacionog registra, što bi, prema Ćirićevim rečima, trebalo da bude od 80 do 100 evra. Ovim akcijama raspolaže Akcijski fond koji je u dosadašnjoj prodaji 39 kompanija prihodovao 87,3 miliona evra, a ostvarena cena bila je za trećinu veća no što su prodavani većinski paketi ovih akcija. Do kraja godine bi trebalo da bude završena prodaja paketa akcija za još 121 firmu, kada je, prema rečima Aleksandra Gračanca, direktora Akcijskog fonda, realno očekivati novac na računima.

- Shodno globalnoj finansijskoj krizi i smanjenom interesovanju potencijalnih investitora, nije moguće precizno definisati iznos očekivanih prihoda. Ako bi se nastavio dosadašnji trend da se akcije prodaju za 30 odsto više nego što su prodate tenderom, iznos od 80 do 100 evra mogao bi biti realan - kaže direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac.

Čekati rast prometa na berzi

Indeks vodećih akcija na Beogradskoj berzi vredeo je u januaru u ovo doba prošle godine 2.261.03 poena, dok je njegova trenutna vrednost 511.48 poena, što je za 77 odsto manje. Stručnjaci procenjuju da prestonička berza još nije dotakla dno, pa se budućim akcionarima NIS-a ne savetuje da svoje deonice prodaju.

- Sve govori da će padova biti još, a investitora sve manje jer vlada opšta kriza poverenja na svim tržištima. Građani koji budu izašli sa svojim akcijama na berzu, neće dobro proći, a akcije treba da prodaju onda kada se na berzi bude povećao promet, što je znak oporavka - kaže Vladimir Dabić, direktor Međunarodnog centra za razvoj finansijskih tržišta.

Optimizam bez pokrića

Pod pretpostavkom da se za preostalu 121 firmu dobije isto novca kao i za prodatih 39, ukupna suma koju bi trebalo da podeli pet miliona ljudi jeste 352 miliona evra, a pojedinačno oko 70 evra. Pored toga što su najbolje kompanije mahom privatizovane, ne treba zaboraviti da na Beogradskoj berzi vlada opšta rasprodaja.

- Teško da će moći da ih prodaju po tim cenama jer sve što se dešava na tržištu govori upravo suprotno pogotovo što su najbolje kompanije već prodate - kaže Ismail Musabegović, profesor na Bankarskoj akademiji.

Nastavak na Blic...

Poslovni magazin: Akcija NIS-a umesto 1000, vredi 24 evra!?

EMportal: Svakom po 24 evra od prodaje NIS-a