Izvor: Politika, 14.Sep.2012, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paviljon Veljković ostaće centar za kulturu
Objekat u kome se danas nalazi Centar za kulturnu dekontaminaciju u Birčaninovoj 21 vraćen je starim vlasnicima. – Veljkovići kažu da će on biti mesto za kulturne i umetničke manifestacije
Paviljon Veljković, poznatiji kao Centar za kulturnu dekontaminaciju, nedavno je vraćen starim vlasnicima i ostaće centar za kulturu, kaže Katarina Veljković, vlasnica. Centar za kulturnu dekontaminaciju koji objekat u Birčaninovoj 21 koristi od 1995. godine ima rok od tri godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se iseli, a Katarina ističe da neće nikoga ugrožavati i da nije isključeno da će nastaviti saradnju sa Centrom.
– Još je rano da planiramo i najavljujemo šta ćemo da uradimo sa Paviljonom Veljković. Sigurno je da će biti otvoren za kulturu i umetnost, zbog čega je bio i podignut. Laknulo nam je kada smo pre 17 godina saznali da će se u paviljon useliti Centar za kulturnu dekontaminaciju jer smo godinama strahovali da ne bude ustupljen u komercijalne svrhe – naglašava Veljkovićeva.
Museo Veljković, kako su ga nekada zvali, podignut je pre Drugog svetskog rata u bašti Veljkovića u kojoj se i danas nalazi pored porodične kuće. U paviljonu je bila izložena kolekcija slika Vojislava Veljkovića, brata Katarininog dede. Posle Vojislavove smrti 1931. godine, na zahtev njegovog brata, arhitekta Vojislav Đokić je projektovao paviljon za oko 200 slika, crteža i 21 odlivak Mikelanđelovih skulptura.
– Kolekcija je tada preneta iz Krunske ulice, gde je Voja živeo i gde je bila Vračarska zadruga, jedna od prvih srpskih banaka koju je osnovao moj pradeda Stojan. Voja nije imao dece niti je bio oženjen, tako da je kolekciju ostavio mom dedi. Slike je sakupljao u Parizu gde je studirao prava. Voleo je umetnost, posebno slikarstvo, a kada se vratio iz Francuske kolekciju je uz pomoć Paje Jovanovića i Bete Vukanović dopunio – objašnjava naslednica.
Zgrada im je, dodaje Katarina, oduzeta 1947. godine, a slike su skinute sa zidova. U paviljon su se potom uselili Moša Pijade i Sreten Stojanović.
– Moji roditelji tada nisu imali pristup, a kao atelje korišćen je dok su u njemu bili Pijade i Stojanović. Prostor je potom pretvoren u skladište cipela i kože. U njemu su se održavale žurke, bio je izvesno vreme i napušten. Slike su nestajale, samo nekoliko ih je sačuvano – ističe Katarina.
Porodična kuća podignuta 1883. godine, paviljon i pomoćna zgrada pod zaštitom su države kao spomenik kulture. Paviljon od oko 220 kvadrata je prvi objekat u tom statusu koji je u procesu restitucije vraćen starim vlasnicima.
– Za sve objekte koji se vraćaju u naturi važno je to što će oni obezbediti dugoročne prihode u budžetima lokalnih samouprava. Jer prelaskom u ruke privatnih vlasnika lokalni budžeti će ubirati porez na imovinu – smatra Mile Antić iz Mreže za restituciju.
Do sada je Agenciji za restituciju stiglo oko 7.400 zahteva za povraćaj imovine, a Veljkovići su osim paviljona bili većinski vlasnici Starog mlina u Bulevaru vojvode Mišića, današnjeg BIP-a, i hotela „Srpski kralj” koji se nalazio na mestu restorana „Park”. Potražuju i zgradu Turske ambasade.
D. M.
------------------------------------
Veljkovići kao zadužbinari
Porodica Veljković otvoriće vrata kuće u Birčaninovoj 21 u petak, 21. septembra. Tu će biti prikazana izložba o zadužbinarstvu. Ono je tema ovogodišnjih „Dana evropske baštine”, a publika će moći da vidi projekat kuće u Krunskoj ulici 9 iz 1926. godine. Ta kuća je bila zadužbina za školovanje dece iz sela Lešjane koju je osnovala Darinka Lešjanin, sestra dede Katarine Veljković, autorke izložbe. I fotografije Društva za ulepšavanje Vračara iz tridesetih godina 20. veka biće predstavljene javnosti.
objavljeno: 15.09.2012.
