Izvor: Politika, 06.Jan.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neplatišama u zgradama nemoguće isključiti vodu
Dok dužnicima koji imaju fabrike i kuće cevi obično bivaju automatski zavrnute sa pokretanjem tužbe „Infostana”, sugrađani koji žive u stanovima nastavljaju da troše „dragocenu tečnost” i dok čekaju presudu
Posle veoma slabog odziva na decembarski apel potrošačima „Vodovoda i kanalizacije” da na rate izmire dugovanja koja se bliže cifri od četiri milijarde dinara, radnici ovog preduzeća u novoj godini krenuli su odlučno da zavrću slavine neplatišama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovi međutim „iz petnih žila” brane vodu koju koriste za džabe, pa kako kaže Dragoslav Bulatović, pomoćnik generalnog direktora za tehnoekonomske poslove, umeju čak da zaključaju i zarobe vodovoddžije koje im u dvorištu „pritežu cevi” ili jednostavno puste psa na njih.
Oni kod kojih mogu pokucati na vrata u nameri da ih isključe iz sistema dok ne izmire račune jesu firme i individualna domaćinstva i „Vodovodu” duguju 1,8 milijardi dinara. Ali ostaje pitanje šta je sa dužnicima koji žive u zgradama i vodu plaćaju preko objedinjenog sistema „Infostana”. Njihova dugovanja još su veća i kreću se oko dve milijarde dinara. Gotovo da nema stambene zgrade u gradu u kojoj se ne nađe neki nemarni komšija koji gomila neplaćene račune ili izdaje stan podstanarima koji upražnjavaju ovu praksu. I pored toga, vode uvek imaju jer je susedi plaćaju, a, kako i Bulatović potvrđuje, takve neplatiše nemoguće je isključiti, jer su stanovi priključeni na zajedničke vodomere.
Jedini lek protiv njih je, kaže, tužba koju pokreće „Infostan”. I dok onima koji imaju fabrike i kuće voda obično biva automatski isključena sa pokretanjem sudskog postupka, sugrađani koji žive u stanovima obično nastavljaju da je troše i dok čekaju presudu. Bulatović priznaje da suđenja umeju da se otegnu, pa se postavlja pitanje da li su dužnici u stanovima ipak u boljem položaju od onih u domaćinstvima.
– Pravedno ili ne, takav je režim poslovanja. Nemoguće je da isključimo samo jedan ili dva stana u zgradi, pa neplatiše iz tih objekata imaju vodu i dok se vodi sudski postupak, iako je ne plaćaju. Kazna je što na kraju moraju da plate sve zaostale račune plus kamatu na njih koja se menja iz meseca u mesec. Na teret im takođe padaju i sudski troškovi. Ne možemo se pohvaliti da se žalbeni procesi okončavaju baš brzo. Umeju da budu veoma spori, ali to je jedini način da naplatimo dugovanja – ističe Bulatović.
Tužba protiv građana mora biti pokrenuta u roku od godinu dana od neplaćanja računa, dok je za pravna lica za nju dat vremenski period od tri godine.
Veliki problem „Vodovod” ima sa starim tržnim centrima, u kojima svaki lokal ima svog gazdu. Kao i u zgradama, uvek se nađe neki koji ne izmiruje račune. Zato su, kaže Bulatović, spremni da o svom trošku ili polovično sa vlasnicima lokala razvedu instalacije do svake radnje zasebno, kako bi mogli da isključe vodu dugogodišnjim neplatišama. Na sreću, veliki šoping molovi, poput „Delta sitija” i „Ušća” nisu nastavili ovu tradiciju, jer je u njima po jedan vlasnik koji na vreme plaća vodu.
D. Jokić
[objavljeno: 06/01/2010]
