Izvor: Večernje novosti, 15.Maj.2014, 14:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neobični Beograđani: Igor Ferluga

U samo 32 godine burnog života Igor Ferluga je uspeo da se druži sa šamanima u slivu Amazona, da beži od narko-dilera u Centralnoj Americi, siđe na dno vulkana u Andima, koji je eksplodirao nekoliko dana kasnije, i da planinari po napuštenim zgradama u Kitu, glavnom gradu Ekvadora. Ovaj avanturista, u pravom smislu te reči, rođen je u Nemačkoj, ali već deceniju i po živi u našem gradu. Poreklo mu je „burno“ baš kao i potreba za adrenalinom. Dedovi za uzor - Deda sa majčine strane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Dragan Teodosić, bio je čuveni arhitekta - počinje priču Ferluga. - On je osmislio današnji izgled Tašmajdanskog stadiona, ali i bezbroj zgrada koje su izgrađene u posleratnom periodu. Projektovao je mnoga važna zdanja i u Češkoj, Švajcarskoj... Sa očeve strane, deda Jadran Ferluga, jedan je od naših najpoznatijih i najuvaženijih vizantologa. On je bio i direktor Katedre za istoriju na Filozofskom fakultetu, a zatim je prešao u Nemačku gde je predavao na univerzitetu u Minsteru. Porodica Ferluga je poznavala Čerčila, Tita i druge velikane onog vremena. Našeg sagovornika je sudbina odvela na drugu stranu. Umesto građevine i vizantologije, privukao ga je snažan poriv da istražuje planetu, ali na vrlo originalan i opasan način. - Pre nekoliko godina sam živeo u Ekvadoru i sa prijateljima sam silazio na dno vulkana Vauva Pičinča. Tamo sam se uputio sa prijateljem Rasom Mihenom, Amerikancem koji se bavi misionarenjem i brigom za siromašne. Vrh ovog grotla nalazi se na oko 4.700 metara, i kada smo zakoračili unutar njega osećao se veoma neprijatan miris sumpora. Znali smo da je vulkan aktivan, ali nismo ni slutili da će uskoro da eksplodira. Samo dve nedelje posle našeg silaska na vulkansko dno, odigrala se strahovita erupcija. Sve što mi je preostalo bilo je da napravim čudesnu fotografiju dok se kilometarski oblak dima izvijao ka nebu. U Andima je naš sagovornik naučio da fizička priprema za osvajanje vrhova viših od 4.000 metara često nije presudna. - Na takvim nadmorskim visinama vazduh je često razređen, pa je odlučujući nedostatak kiseonika - nastavlja Ferluga. - Tako je jednog člana ekipe obuzela visinska bolest, nije bio obazriv i izazvao je lavinu koju smo jedva preživeli. Tamo ste potpuno prepušteni sebi jer ekvadorske vlasti samo traže taksu od deset dolara da biste planinarili, ali kad krenete nema nikog ko bi vam pomogao. Opasnost je vaš problem. Najveći uspeh u tom delu sveta Ferluga je dosegao popevši se na najveći aktivni vulkan na planeti - Kotopaksi, oko stotinu kilometara udaljen od Kita, glavnog grada Ekvadora. Vulkanski vrh visok je oko 5.000 metara, a do njega se stiže posle dva dana mukotrpnog uspona. Amazon u duši Tokom pet godina, naš sagovornik je svakog leta provodio vreme u džunglama Amazona. Jednom je odlučio da tokom šest meseci živi sa šamanom. - Indijansko selo u kojem sam bio zove se Kampana Koća. Ako mislite da u Srbiji ima sirotinje, tamo biste naučili šta je zaista beda. Tamo, kada se neko rodi, dobije od dede ili oca šorts. U njemu odraste, živi i umre, a sahrane ga golog kako bi neko od potomaka dobio taj isti, bedni odevni predmet. Ipak, najjači utisak u slivu Amazona na njega je ostavila neverovatna priroda. - Bubašvabe su gigantske i lete, a vilinski konjici su veći od goluba. Neverovatni su i delfini koji žive u slatkoj vodi. U neka davna vremena su u Amazon stigli iz Atlantika, ali su se začudo prilagodili slatkoj vodi. Gledao sam, kada je jedno dete slučajno palo u vodu, kako ga lagano i nežno guraju njuškama i na taj način su ga doveli do obale, inače bi se mališan sigurno udavio. Za istraživače džungle su ipak najopasniji narko-karteli iz susedne Kolumbije. Kako objašnjava ovaj avanturista, nije retkost da prilikom istraživanja radoznalac neočekivano naleti na polje marihuane ili koke. Ono se odjednom „stvori“ na nekom proplanku. Tada postoji samo jedan savet: brzo pobeći odatle, jer kriminalci veoma lako potežu oružje i nemilosrdni su. - Beli čovek je uvek na udaru u džungli, jer su tamo aktivni i gerilci Kolumbijskog oslobodilačkog pokreta. Zato je znanje španskog jezika neophodno, a posebno su na udaru oni koji dolaze iz SAD, pošto su gerilci skloni ucenama. Život u slivu Amazona je za Ferlugu ostao krajnje slikovit i neobičan za čoveka evropskog životnog iskustva. - Ti ljudi su siromašni, a ishrana im se svodi uglavnom na krompir i pirinač. Veoma su retki trenuci kada naprave gozbu od morskih prasića. U njihovim kućama nema vode, sve poslove obavljaju na reci. Istraživačka ekipa koju smo činili moji prijatelji i ja bila je prva koja je donela toalet u selo Kampana Koća. Naš sagovornik ima vrlo komforan odnos prema novcu, pa iako vredno radi u Beogradu, nije mu bilo strano da se naprasno odvaži na novo putovanje. Kako kaže, novac mu nije važan, kao ni mišljenje drugih ljudi. Radio je ono što ga je privlačilo i ono što je mogao sebi da priušti. Istini za volju, ekstremni sportovi danas zahtevaju ipak skupu opremu, a za ovakve poduhvate ona je neophodna. Pakao Amazona PLIVANjE u čarobnom Amazonu svakako je sjajna avantura, ali je prepuna opasnosti. Kako kaže Ferluga, pirane su zanemarljiva opasnost u odnosu na neke druge vrste riba. Tako postoji omalena vrsta koja ide za tragom urina, i podjednako je opasna za muškarce i za žene. Ona se uvuče u urinarni trakt i tada otvori užasne šiljke koji se zariju u meso. Moguće ju je odstraniti samo hirurškim putem. Ovog podlog napadača svako može da osujeti samo ako ima veoma dobro zategnute kupaće gaćice kako bi se zaštitio. Kao Spajdermen FERLUGA priznaje da se bavio i ekstremnim sportovima koji nisu dozvoljeni. Tako je, zajedno sa svojom ekipom, u Kitu, planinario noću po napuštenim soliterima. Morali su to da rade noću, sa tamnim odelima kako ih policajci ne bi videli. Zatim bi pod okriljem noći planinarili po dvadeset spratova. - Jednom su nas sačekali rafalima. Jedva smo se izvukli. Knjiga u SAD U SAD je izašla i Ferlugina knjiga „Senke nefilina“ još 2009. godine. Naš sagovornik piše na egleskom i španskom jeziku, i u inostranstvu se za njegovo literarno delo šire zna nego kod nas. Beograđanin je od 2000. godine.

Nastavak na Večernje novosti...