Izvor: Politika, 25.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gordijev čvor urbanizma
Izuzetno blag pad terena omogućava pogled na Savu i horizont sremske ravnice
Konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje prostora Terazijske terase, oko koga su urbanisti mnogo puta lomili koplja, nedavno su raspisali Direkcija za građevinsko zemljište, društva arhitekata i urbanista i Mali kolektiv-ETB (firma koja gradi poslovno zdanje u Balkanskoj 2). Planeri bi trebalo da do 14. decembra ponude rešenje budućeg izgleda parka, koji se prostire od Terazija do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ulice kraljice Natalije, ali anketno urbanističko rešenje za prostor od Terazijske terase do Savskog amfiteatra obuhvatajući zonu od Ulice kraljice Natalije ka Karađorđevoj.
Trebalo bi podsetiti da priča o uređenju urbanističkog sklopa "Terazijske terase" potiče i 19. veka. Iako prostor ove lokacije nije strogo definisan on obuhvata deo savskog grebena, koji se dužinom od trista metara proteže jugozapadno od Terazija, počevši od procepa između hotela "Moskva" i "Balkan", pa sve do Karađorđeve ulice. Izuzetno blag pad terena omogućava pogled na Savu i horizont sremske ravnice.
Hroničari su svojevremeno Terazijsku terasu nazvali Gordijevim čvorom beogradskog urbanizma. Prvo celovito urbanističko-arhitektonsko rešenje ponudio je francuski arhitekta Alban Šamon u svom generalnom planu Beograda iz 1912. godine. Prema njegovoj ideji, kaskade trapezastih pijaceta bile bi ukrašene zelenim cvećem, fontanama i objektima koji ne bi ometali vidikovac. Šamonov projekat nije realizovan, ali se, zahvaljujući njemu, iskristalisala osnovna ideja za Terazijsku terasu.
Komisija za izradu generalnog urbanističkog plana je 1923. godine odredila da se na ovom mestu projektuje terasa-vidikovac. Na konkursu 1929. godine izabrano je idejno rešenje arhitekte Nikole Dobrovića, koji je projektovao plato u nivou Terazija, koji je izvučen do ulice Narodnog fronta. Na krajevima terase nalazile bi se dve visoke poslovne zgrade komercijalnog karaktera. Ispod platoa Dobrović je predvideo prostor za poslovne i zabavno-atraktivne sadržaje. Između podignutih objekata, arhitektonskih okvira terase, zamislio je postavljanje vodoravnih vrtova, sa bazenima i fontanama. Projekat iz devedesetih godina, prema kome se danas gradi, zadržao je Dobrovićevu ideju da se na obodima Terase izgrade dve poslovne zgrade u Prizrenskoj i Balkanskoj ulici, a da grad zajedno sa investitorima tih zdanja uredi park budući da je postojeći bio samo privremeno rešenje i nikada nije planski dekorisan i uređen.
Imajući sve to u vidu, žiri će imati težak zadatak pri odabiru najboljeg rešenja, prema kome će ovaj prostor dobiti konačan izgled. Za sada je poznato da žiriju predsedava arhitekta Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada, a ostali članovi su Jelena Radivojević, predstavnik Direkcije za građevinsko zemljište, Svetlana Ivančević, predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Marijana Strugar, predstavnik Sekretarijata za urbanizam, Dragan Praštalo i Đorđe Nedeljković, predstavnici investitora i Vlada Milić, predstavnik Društva urbanista.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 25.10.2006.]
