Izvor: Politika, 21.Dec.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd još nije trgovačka metropola
Nedovoljna raspoređenost prodajnih objekata na teritoriji grada, malo šoping molova, odsustvo velikih evropskih lanaca i slaba konkurencija, glavne su „potrošačke” mane naše prestonice
Svakom potrošaču može se učiniti da je grad krcat maloprodajnim objektima i da se iza svakog ćoška krije poneka prodavnica, butik, samoposluga, supermarket, pa i tržni centar" Ali, poređenje sa prestonicama zemalja u regionu pokazuje da Beograd još nije trgovačka metropola. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Da u razvoju trgovine i maloprodajne mreže Beograd zaostaje za zapadnim evropskim metropolama svima je poznato, ali od našeg glavnog grada u trgovini odskaču i Budimpešta i Zagreb.
Odsustvo velikih evropskih lanaca, slaba konkurencija, malo šoping molova i nedovoljna raspoređenost prodajnih objekata na teritoriji grada glavne su „potrošačke” mane naše prestonice. U poređenju sa ostatkom naše zemlje, Beograd je ipak kupoholičarski raj, a
slika trgovine u glavnom gradu veoma se promenila od početka decenije.
– Zaposleni u maloprodajnim objektima pre stupanja na radno mesto prolaze višenedeljni program obuke o kompanijskim pravilima, prodaji, poznavanju robe i odnosima sa potrošačima. Na ovaj način im omogućavamo da stalno upotpunjuju znanja – kažu u kompaniji „Delta maksi”.
Izgled supermarketa u našoj prestonici nimalo ne zaostaje za evropskim, a odnos prema potrošačima je sve bolji. Akcijskim sniženjima, boljom uslugama, pa i povremenim zabavnim manifestacijama, trgovci im posvećuju sve više pažnje.
Međutim, najčešće kupujemo kod jednog trgovca koji drži najveći kolač na prestoničkom tržištu, dok nas veliki strani lanci obilaze. Budimpeštu koja može biti odličan „reper” Beogradu odavno okružuju hipermarketi najvećih evropskih trgovinskih lanaca, poput francuskih „Ošana” i „Kore”, austrijskog „Špara”, engleskog „Teska”. Najveći imaju čak po 80 kasa, dok našu prestonicu zaobilazi i austrijski trgovac „Bila”.
I dok smo tek pre dve godine prvi put u svojoj prestonici mogli da kupujemo u šoping molu „Delta siti”, a ove godine na Ušću dobili još jedan tržni centar velikog formata, stanovnici Budimpešte odavno pazare u desetak šoping molova. Najveći je „Kampona” sa akvarijumima u kojima posetioci mogu da vide čak i ajkule.
Nebojša Nešovanović iz konsultantske kuće „King strdž”, objašnjava da Beograd ima manje od 200 kvadrata prodajne površine na 1.000 stanovnika.
– Prosek u tranzicionim zemljama srednje i istočne Evrope je između 200 i 500 kvadrata na 1.000 stanovnika, dok u pojedinim zapadnim državama ta cifra prelazi i 1.000 kvadrata – objašnjava Nešovanović.
On, međutim, ističe da je to donekle i dobro, budući da je u Zagrebu zbog krize došlo do prezasićenja tržišta, dok je u Beogradu izgrađeno malo tržnih centara, pa postojeći, „Delta siti” i „Ušće”, dobro rade.
Ipak, zbog krize, naš sagovornik ne očekuje izgradnju još jednog ogromnog šoping mola u naredne tri godine. Ono što bi Beograd, po ugledu na evropske prestonice, mogao da dobije jesu takozvani ritejl parkovi – ogromni trgovački centri na obodima grada koji se sastoje od nekoliko objekata, poput hipermarketa, velikih marketa „uradi sam”, salona nameštaja, prodavnica električne opreme i tehničke robe. Prema njegovim procenama, „ritejl” park bi u Beogradu mogao da bude izgrađen do kraja 2011. godine.
Prema njegovim rečima, veći je problem nedovoljna rasprostranjenost hipermarketa po gradu.
– Novi Beograd je prezasićen, dok je stari deo grada nedovoljno pokriven. Zato se u narednim godinama može očekivati izgradnja jednog velikog tržnog centra na Autokomandi i barem još dva ili tri hipermarketa u starom delu grada. Idealne lokacije su pored Obrenovačkog puta, pored autoputa kod „Laste” ili pored Ibarske – kaže Nešovanović.
Većina stranih trgovaca pristigla je uglavnom iz zemalja regiona. „Merkator” je prvi izgradio hipermarket i tržni centar u Novom Beogradu. Preuzimanjem „Rodića” dobio je još nekoliko prodajnih objekata na teritoriji grada. Takođe slovenački lanac, „Tuš”, posluje u Novom Beogradu, a isto je i sa „Merkurom”. Hrvatski „Konzum” je prvi hipermarket „Ideu”, otvorio baš u Beogradu, a potom još jedan u tržnom centru „Ušće”.
Od evropskih lanaca tu je grčki „Super Vero” koji ima tri hipermarketa na teritoriji grada, francuski „Intereks” na Tošinom bunaru i u Obrenovcu i „Metro” u Krnjači. Hrvatski „Pevec” deli sudbinu bankrota svoje matice, pa mu je promet upola manji.
I dok se u Beogradu tek spremamo da pijace popodne i uveče pretvaramo u trgove, plato na kojem se u centru Zagreba nalazi pijaca, svake večeri je čist i bez tezgi, a trgovinski lanac „Konzum” odavno se bori sa žestokom evropskom konkurencijom „Kauflanda”, „Bile”, „Špara” i „Metroa”.
Polako, ipak, hvatamo „trgovački” korak sa Evropom. Naši trgovci vode računa o ponašanju zaposlenih, dok kasirkama u Budimpešti neretko manjka malo ljubaznosti. Ukoliko se desi da se stranac preračunao i nema dovoljno novca da plati sve što je kupio, kasirka mu neće bez ubeđivanja dozvoliti da vrati neki od artikala. Insistiraće da u menjačnici hipermarketa zameni evre za mađarske forinte i izmiri račun.
-----------------------------------------------------------
Flaša konjaka 250.000 dinara
Domaći trgovci nastoje da sjaj trgovačkih metropola stvore i na našem području. Po ugledu na slične radnje u Milanu, Berlinu ili Beču, „Delta” je otvorila dve prodavnice pod nazivom „Maksi ekskluziv”. One rade 24 časa i u njima se prodaju luksuzni artikli kojih nema u drugim radnjama, poput slatkiša, kvalitetnih vrsta sira, ribe i plodova mora, vina iz poznatih regija sveta i skupih alkoholnih pića.
Ipak, prvo mesto po visini cene u hipermarketima u regionu drži artikal u podgoričkom „Voliju”. Flaša konjaka „luj 13” u ovom hipermarketu u glavnom gradu Crne Gore košta neverovatnih 2.600 evra, odnosno gotovo 250.000 dinara.
Stefan Despotović
[objavljeno: 21/12/2009]
