Izvor: Kurir, 03.Sep.2016, 09:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 priča iz života Beograda
.
Piše Momčilo Petrović
1 Prvi Srbin koji je poleteo kao ptica
Manojlo Švaba je 1841 napravio krila od platna i pruća i skočio sa Ðumrukane Krilima je zamahnuo dvaput, a onda pao u duboki sneg
U Srbiji su četrdesetih godina 19 veka političkim protivnicima vlasti odsecale glavu i nabijale je na kolje uz put, za opomenu Poštu su prenosili konjanici „tatari“, prelazeći put od Beograda do Carigrada za deset dana, a u glavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << gradu nije bilo nijednog uličnog fenjera Takvo je vreme bilo
Kalfin podvig
I u takvom vremenu, takvim okolnostima, Beograd se 1841 upisao u svetsku istoriju letenja, piše u svojoj knjizi „Vek avijacije“ Čeda Janjić
Zahvaljujući zapisniku o saslušanju u Upraviteljstvu varoši, koja je slučaj tretirala kao „ozbiljno narušavanje reda i discipline“, a koji je sačuvan u Istorijskom arhivu Beograda, mi danas s priličnom pouzdanošću možemo da rekonstruišemo pomenuti slučaj U središtu zbivanja - i u svetskoj istoriji avijacije! - našao se izvesni Manojlo, kalfa u kovačkoj radnji nekog Antanasa Tihova Manojlovo prezime, nažalost, nije sačuvano, ali je ostalo zapamćeno da je imao nadimak Švaba, jer je došao „iz preka“, sa vojvođanske strane Save, iz tadašnje Austrije
Novine su tada bile retkost i u Evropi, a kamoli Srbiji, a drugog načina da se sazna šta se dešava u belom svetu nije bilo osim nepouzdanih priča putnika, pa je vrlo verovatno da se Manojlo u svom naumu nije ugledao ni na koga do na ptice On je, naime, odlučio da sebi napravi krila i poleti!
Svestan da je pretežak da se podigne sa zemlje, Manojlo je odlučio da se na let otisne sa zvonika Saborne crkve, čija je gradnja tih dana bila upravo dovršena Međutim, s velikim krilima od platna i pruća nije mogao da prođe nezapažen od opštinskog stražara, koji ga je bez premišljanja oterao iz crkvenog dvorišta Manojlo je tada odlučio da se preko Save - to mu je bila meta - otisne sa krova Đumrukane U to vreme Sava je bila granica između Austrije i Srbije, i na njenoj obali bila je podignuta carinarnica, zgrada u kojoj je plaćana carina, đumruk Đumrukana je bila čvrsta i velika zgrada na sprat, a srušena je u savezničkom, uskršnjem bombardovanju Beograda 1944
Elem, Manojlo se sa svojom skalamerijom popeo na krov Đumrukane, skočio, mahnuo krilima jednom, dvaput, u zapisniku piše da je „zaklepetao krilima koja su bila kao u slepog miša“- i pao
Samo dubokom snegu koji je te zime okovao Beograd ima da zahvali što se nije našao i na spisku prvih žrtava avijacije Ugruvanog su ga odveli na isleđenje u Upraviteljstvo varoši Ostalo je istorija
Od Ota do braće Rajt
Tek ravno pedeset godina kasnije Nemcu Otu fon Lilijentalu uspelo je ono što nije Manojlu - preleteo je 15 metara s krilima na leđima Istina, ona su mu služila da klizi kroz vazduh Ovaj utemeljitelj jedriličarstva, upornim radom i usavršavanjem svojih letelica, uspeo je pet godina kasnije da preleti i rastojanje od 250 metara A onda je jednom pao sa visine od 15 metara i slomio vrat
Šezdeset dve godine posle Manojlovog skoka sa Đumrukane, braća Orvil i Vilbur Rajt, sa plaže Kiti hok u Severnoj Karolini, u SAD, vinula su se avionom u nebo Njihov let trajao je 12 sekundi i bio dug 37 metara Da su krenuli sa Đumrukane, ni oni ne bi preleteli Savu
KARAMATINI OBORI
U Beogradu se za neuljudnog čoveka govorilo da je „nevaspitan kao da je živeo u Karamatinim oborima“ Karamate su bili Cincari koji su u Zemun došli sredinom 18 veka
U Beogradu je prostitucija dugo bila legalna, a svakog utorka i petka žandarmi su prodavačice ljubavi vodili na lekarski pregled
Prestonica Srbije nekad je ponosno stajala rame uz rame s Parizom, Bečom, Budimpeštom, jer je i u njoj, kao u ostalim svetskim metropolama, prostitucija bila legalna Prve ilegalne javne kuće u Beogradu rade tek od treće decenije 19 veka, a najveća i najpoznatija bila je ona u hanu, odnosno prenoćištu u zgradi koja i danas postoji kao Manakova kuća
Uz blud su išle i venerične bolesti, pa je vlast zaključila da je jedini način da se one suzbiju stavljanje prostitucije pod lekarsku kontrolu Ministarstvo unutrašnjih dela stoga je 10 decembra 1871 uputilo svim nižim organima vlasti akt pod naslovom „Javni rad bluda i bludionica“, kojim je ovo pitanje regulisano Novi biznis je procvetao, a u Beogradu mu je sedište bilo na Savamali - zbog lađara, i na Dorćolu - za građanstvo Ovde su bordeli bili grupisani u Vidinskoj ulici (današnje Džordža Vašingtona i Dušanova), koja je zbog njih bila na tako lošem glasu da su Beograđani smatrali nepristojnim i njeno pominjanje, a ako su baš morali, govorili su: „S oproštenjem, Vidinska ulica“
Legalizacija je prodavačice ljubavi obavezivala na redovne zdravstvene kontrole, pa je godinama sastavni deo beogradskog folklora predstavljala scena koja se ponavljala svakog utorka i petka: kolona upadljivo našminkanih dama u kitnjastim toaletama u pratnji žandarma odlazi na lekarski pregled, a glave drže visoko i ne obraćaju pažnju na pogrde koje im dobacuju „ispravne građanke“ Glavni gradski venerolog bio je dr Voja Kujundžić, živopisna ličnost obimnog dela: između ostalog, inicijator je gradnje krematorijuma, organizator zidanja masonskog hrama, autor rasprava o radničkim stanovima i studije o prostituciji
Njemu dugujemo opis „zavoda ljubavi“, kako su Beograđani zvali bordele: „Bili su zavodi ljubavi za svačiji ukus i džep - od onih najjevtinijih u svakom pogledu pa do onih najskupljih () Kad su na Dorćolu Đoka Sofijanac ili Ranko otvorili svoj novi bordel, to je radoznali beogradski svet pohrlio sa svih strana kao na kakvo do tada neviđeno čudo; sve je išlo da vidi kupleraj sagrađen po jevropejskoj modi Pričalo se da je to elegancija i lepota, noću osvetljena sa svih strana mnogim električnim žaruljama“ Bilo je, naravno, i dalje prostitucije i u „sivoj zoni“ To je suzbijala policija, a Uprava grada potrudila se da suzi prostor za izvrdavanje zakona Aktom „Držanje ženskinja u stanu“ propisano je: „Ko hoće da drži ženskinje u stanu mlađe od trideset godina, mora za to imati odobrenje Odeljenja javne bezbednosti Uprave grada Ovo odobrenje će se izdavati samo bračnim parovima i ženskinju dobrog vladanja, nikako neženjenim ili udovicama“ Kraj legalnoj prostituciji donela je Šestojanuarska diktatura Aleksandra Karađorđevića 1929, kad je ukinuta s mnogim drugim slobodama i pravima Ali osveta je stigla brzo: pošto je ukinut zdravstveni nadzor bordela, venerične bolesti su buknule Od 241 prostitutke uhapšene u jednoj raciji, njih 68 imalo je sifilis, a 16 triper U Beogradu je 1935 bila proglašena epidemija tih bolesti
ZABRANA I SIFILIS
Kraj legalnoj prostituciji donela je Šestojanuarska diktatura Aleksandra Karađorđevića 1929 Ali osveta je stigla relativno brzo: pošto je ukinut zdravstveni nadzor bordela, venerične bolesti su buknule Od 241 prostitutke uhapšene u jednoj raciji, njih 68 imalo je sifilis, a 16 triper
ZADATAK
Prema svedočenju Miodraga Mirkovića, pukovnika JNA, na tek oslobođenoj Slaviji partizanima je prišla devojka koju nikad ranije nisu videli i pružila im zastavu s petokrakom koju je sašila „Stavite je na Albaniju, drugovi!“, rekla im je Miladin Petrović uzeo je zastavu iz njenih ruku i pošao na zadatak koji je vrlo lako mogao da ga košta glave
CENTAR OPOZICIJE
Stan dr Savića na Vračaru sedamdesetih i osamdesetih godina bio je mesto okupljanja opozicionog krema Redovni gosti bili su Vuk i Danica Drašković, Dragoljub Mićunović, Matija Bećković, Klara Mandić, Dobrica Ćosić, filozof Ljubomir Tadić, otac bivšeg predsednika Borisa Tadića
Autor: Foto: Marina Lopičić
