Izvor: Politika, 06.Nov.2012, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan odluke: Obama ili Romni
Mrtva trka u finišu najskupljeg izbornog maratona u američkoj istoriji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Izneti su svi argumenti, obećano je sve što se moglo obećati, emitovano je više od milion propagandnih TV spotova, kandidati su juče održali po 14 završnih mitinga u osam država... Danas su na potezu američki birači, u završnom činu političkog maratona koji je počeo pre 18 meseci i koji je, sa oko tri milijarde ukupnih izbornih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << troškova, najskuplji u američkoj istoriji.
Husein Barak Obama ili Mit Vilard Romni? Presuda će se znati najkasnije do srede ujutru po ovdašnjem (oko podne po našem) vremenu.
Predizborna mrtva trka je do poslednjeg dana bila izjednačena, kad se uproseče nalazi tuceta predizbornih sondiranja biračkog raspoloženja. Obamin put do neophodne elektorske većine i juče je izgledao nešto lakši.
Navedimo prognozu jednog političkog astrologa koji se proslavio time što je pre četiti godine „u dlaku” izračunao šta će doneti prebrojavanje glasova u 49 od 50 država i rezultate svih 35 duela za Senat. Dakle Nejt Silver predviđa sledeće: Obamine šanse za pobedu su 86,3 odsto, a Romnijeve 13,7. Obama će prema tom modelu osvojiti 50,6 odsto glasova, a Romni 48,5. A onaj glavni rezultat je 307 elektora za sadašnjeg predsednika – dakle više nego dovoljno da u Beloj kući ostane još četiri godine – i 231 za izazivača, što bi bio kraj njegovih predsedničkih ambicija.
Oba izborna štaba su poslednjeg predizbornog dana emitovala samopouzdanje, dok su mediji ukazivali na njihova interna strahovanja. U Obaminom štabu glavni je bio onaj od nedovoljne izlaznosti birača, što bi bilo na njegovu štetu. U Romnijevom, dodatne strepnje je donela prošla nedelja, kada je neposredno posle uragana „Sendi” predsednik dobro iskoristio priliku da pokaže kako je dobar komandant i u unutrašnjim vanrednim okolnostima.
Izlaznost birača – Afroamerikanaca, Latinosa i siromašnijih slojeva uopšte – bio je značajan faktor u Obaminoj pobedi 2008. Tada se odazvalo 61,6 odsto birača, što je bio značajan skok u odnosu na prethodne izbore: 2004 izlaznost je bila 56,2, 2000. odazvalo se samo 54 odsto, a 1996 tek 49 procenata.
Obami je veliku pomoć u završnici pružio najuticajniji član „kluba bivših predsednika”, Bil Klinton, kome će, pobedi li, biti veliki dužnik. A da li je Klinton time želeo i da pomogne eventualnim predsedničkim ambicijama svoje supruge 2016, koja je najavila da će se u svakom slučaju povući sa mesta šefice diplomatije, ostaje da se vidi.
Klinton će biti dobitnik ovih izbora čak ako ih Obama izgubi: uloga neformalnog lidera opozicije mu je zagarantovana, a u slučaju da Obama ostane, uloga glavnog predsedničkog savetnika biće mu veoma ojačana.
Glavne poruke kandidata i na završnim mitinzima bile su iste kao i na prethodnim. Romni je ponavljao svoj lajtmotiv da je njegovo iskustvo biznismena garancija da će sledeće četiri godine biti ekonomski uspešnije nego prethodne četiri sa Obamom, dok je Obama brojevima dokazivao da je svima danas bolje nego što je bilo kad je u januaru 2009. ušao u Belu kuću. I ne samo to: Amerika je i bezbednija. „Dženeral motors je živ, a Osama bin Laden je mrtav”, sažeo je to u efektnu parolu.
Amerikancima je ovoga puta mnogo teže da se izjasne nego pre četiri godine. Biraju ustvari „manje lošeg”: Obama je potrošio mnogo od svoje harizme od pre četiri godine, a Romni je za mnoge samo bogataš željan i političke moći, koji je i sam priznao da ga polovina Amerikanaca sa sopstvenim problemima „ne zanima”.
---------------------------------------------------------
Zašto samo utorkom?
Prvi utorak u novembru, kao izborni dan svake četvrte godine, ustanovljen je zakonom donetim 1845, ozvaničivši time već postojeću praksu da se, u tada pretežno agrarnom društvu, ovi poslovi obavljaju tek u poznu jesen, posle završenih poslova na poljima, a pre zimskih nepogoda. Po ovom pravilu, najraniji datum za izbore je 2, a najkasniji 8. novembar. Izbori inače padaju samo u parne godine.
---------------------------------------------------------------------
Kampanja laži
Minula predsednička kampanja ocenjena je kao najnegativnija dosad, ali su kandidati u mnogo većoj meri nego dosad „izvrtali činjenice”, odnosno govorili političke laži. U tome je prednjačio Mit Romni: prema jednoj analizi 32 odsto njegovih izjava svrstano je u kategoriju neistina, a Obaminih 26 odsto.
Milan Mišić
objavljeno: 06.11.2012.
