Izvor: Press, 07.Sep.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde su dosijei Mićuna i Vučele
BIA je Arhivu Srbije od 2005. do danas predala 75.000 ličnih dosijea koji su vođeni u periodu od 1945. do 1971, ali nema dosijee koji i sada imaju operativni značaj. Jedan od najvećih je dosije Aleksandra Rankovića od 11.500 stranica
Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić kaže da im je Bezbednosno informativna agencija (BIA) od 2005. do danas predala oko 75.000 ličnih dosijea. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Među njima su i dosijei golootočanina Dragoljuba Mićunovića, liberala Milorada Vučelića i Latinke Perović, a tu je i dosije Aleksandra Rankovića koji ima 11.500 strana. Perišić kaže za Press da niko nema pravo uvida u te dokumente, jer Srbija nema zakon koji reguliše tu oblast.
- U Arhivu Srbije se nalazi oko 75.000 personalnih dosijea koje nam je BIA predala, a u njih ne spadaju oni koji imaju operativni značaj za službu. Proces predaje dosijea još nije završen, ali najveći broj njih, koji nisu operativnog karaktera, su nam predati. Otprilike, jednom mesečno iz BIA stigne neka količina dosijea. Primopredaju reguliše Sporazum koji su Arhiv i BIA potpisali u julu 2007, a dostavljanje je počelo dve godine ranije.
Koji su dosijei predati?
- Reč o dosijeima koji se više ne vode i koji se odnose na posleratni period, od II svetskog rata. Najveći broj se odnosi na period do 1971. godine do pojave tzv. anarholiberala. Postoje određeni dosijei čije je vođenje započeto u tom periodu, ali je trajalo do početka 90-ih. Predati su nam, recimo, dosijei Aleksandra Rankovića, Andrije Henbraga, Dragoljuba Mićunovića, Milorada Vučelića, Latinke Perović...
Znači li to da Mićunović i Vučelić nisu više značajni?
- To morate pitati BIA.
Kako su podeljeni dosijei?
- Kategorisani su onako kako ih je služba kategorisala u trenutku nastanka. Ima dosta grupa, informbirovci, četnici, unutrašnji neprijatelji, emigranti, anarholiberali... Ilustracije radi, samo dosije Aleksandra Rankovića ima oko 11.500 strana.
Jeste li imali uvid u Rankovićev dosije?
- Arhiv nema zakonsku pretpostavku da te dosijee učini dostupnim. Ni jedan jedini dosije nisam video. Zakon o kulturnim dobrima reguliše da arhivska građa može biti dostupna posle 30 godina od njenog nastanka. Najduži status nedostupnosti imaju personalni listovi, bolnički kartoni, 70 godina.
Kako znate da Rankovićev dosije ima 11.500 stranica kad ga niste videli?
- Ljudi iz BIA koji rade na pripremi dosijea za predaju Arhivi u cilju zaštite moraju da izbroje stranice svakog dosijea da bi se u lancu predaje izbegla mogućnost da nestane neka stranica.
Može li uopšte neko da pogleda te dokumente?
- Ne može. Moj zadatak je da ih ne dam, dok se ne stvore zakonske pretpostavke. Ali, građanin, prema Zakonu o dostupnosti informacija, može da pita da li se u posedu Arhiva nalazi njegov dosije i Arhiv je u obavezi da odgovori. Ali, nema uvida, sadržaj ostaje nepoznanica. Prema Zakonu o rehabilitaciji, Arhiv mora okružnim sudovima, ako zatraže, da dostavi kopije dosijea. Mi smo to u dosta slučajeva uradili.
Da li ste sudu dostavili kopiju dosijea generala Draže Mihailovića, pošto je postupak njegove rehabilitacije u toku?
- Arhiv ima nešto dokumenata o Draži Mihailoviću dobijenih od BIA, ali ne i njegov dosije. Po mojim saznanjima, dosije o Draži Mihailoviću je u Vojnobezbednosnoj agenciji.
Kakvo je vaše mišljenje o otvaranju dosijea, donošenje zakona koji je pripremio SPO već je najavljeno?
- Svakom pojedincu trebalo bi da bude omogućen uvid u ono što je jedan režim o njemu beležio. Potrebno je dobro pripremanje zakona i metodologije kako ispraviti nepravdu u meri u kojoj je to moguće. Opasno bi bilo da se tome ne priđe obazrivo, da se ne sagledaju sve štetne posledice po srpsko društvo. Iskustva drugih zemalja govore da je neophodno zaštititi, anonimizovati imena trećih lica u dosijeima.
Šta to znači?
- Nisam za to da se dosijei izbace na ulicu, odnosno u kafanu, čaršijske priče... Srbiji nije potrebna još jedna podela koja bi nastala saznanjem da su vas cinkarili najbolji prijatelj, žena... Posledice toga treće lice ne bi smelo da trpi. Postoje potomci onih koji su sarađivali sa službama, a koji apsolutno nikakve veze nemaju sa tom prošlošću. Drugo, uvek je veliko pitanje pouzdanosti sadržaja dosijea, moraju se kritički iščitavati.
Zašto?
- Sedi pet intelektualaca u kafani i izvode kritiku sistema. Neko sa strane sluša i zabeleži u dosije da su neprijatelji države. Treba imati u vidu istorijski kontekst, način kako je to funkcionisalo. Svaki arhivski dokument, pa tako i personalne dosijee, različito čitaju istoričar i neistoričar.
Predlogom zakona predviđeno je da Komisija za otvaranje dosijea službi bezbednosti sačini i objavi imena svih saradnika službi?
- To pitanje treba da razreše predlagač zakona, BIA i parlament. Država najbolje zna da li tako nešto može izložiti riziku samu službu i njen način rada. Da li će CIA da obelodani imena svojih saradnika? Nemam motiv da budem protivnik takve ideje, ali koja je služba na svetu spremna to da učini?
